Дело

124 Д Е .1 0 ригује заблуде. Оно што је иеториска нузкност не може имати тренутног већ т])ајног успеха, не захвата површину живота, већ ширине и дубине његове. Није дак.те тешко наћи коректив заблудама о историској нужности, н онда кад хоће да се ова злоуиотреби. ТГобеда крајњих демократа Фракције Кромвелове и њених идеја у енглеској револуцији није била историска нужност. Сам Кромвел хтео је Јзестаурисати оно што је њређе срушио, имајући у томе да се бори баш са својим дотадашњим начелним пЈшјатељима. II чим је њега нестало, нестало је и владавине крајњих елемената. тако. да је рестауЈтација краљевства би.тн са свим природна и логична, у духу историске нужности, јеЈ> циљ целога нокрета — револуције — би.та је: не срупшти установу краљевстВа, већ сузбити апсолутизам. Друга империја, онаква каква је била и онако како је иостала. није била историека потЈ>еба. — што је у скоро п време показало. Свака је истоЈЗија донекле критика — иошто излаже како је то било. како се лутало. каквих је и колико покушаја било да се убрза процее развића или задржи и скЈзене на са свим други иут. За сваку је дисциплину историја њезина од великог значаја. Она посленицама те науке отваЈза критички поглед, пЈнлпирује хоЈЗизонат и даје импулса за нове идеје, нове нлодне Јтадове. Историзам у опште оштри критички дух и и отваЈ>а нам дубљи и шири поглед на свет. Али нису само ова логичка корист — критицизам. и оојективно сућење, једине добити од разумевања историске нужности, која неминовно потиче, као гато видесмо из самога пЈ>инципа историскога, већ имамо још једну много већу. То је пЈзактична страна. неЈтаздвојна од појма истоЈзиске нужности. Ја мислим тиме на значај истоЈзије по политичко васпитање. Истина да она не врши свој утицај на политичко васпитање у неком нарочитом облику и на.ЈЗОчиттг избором својпх максима и ПЈШнципа1) већ та заелуга нема за њ у самом је принципу историске нужности једно с другит иду паралелно да је немогућно говојшти о Јвеговој ВЈ>едности, а не истаћи ову стЈ>ану. 1) ТЈе1>ег роИПзсће ВИ4ап§ Јп ап^аЈгаНопзгеДе — °-ећаИеп уоп АЈоН ЕхпегЛЧДеп 1891.