Дело

126 Д Е Л 0 меју ни садашњост нити могу да антиципирају најближу будућност. Они живе само у садашњости, — са необично слабом моћи реФлексије. .ЛПто је разум индивидуи, то је историја човечанству^* — по речима великог философи модерног иесимизма Шопенхауера, који признаје огроман практички значај историје, и ако је пориче научни карактер. Иоред разумевања ирошлости и њеног значаја засадашњост. други елеменат нолитичког васнитања је способност — увидети историску нужност и историску могућност и немогућност. Ко познаје п разуме прошлост. тај је морао увидети да промене у друштвеном и политичком животу зависе од затечених чињеница и да оне из њих ничу и да после на њих утичу. Не може се све затечено збрисати и са свим из нова почињати нов живот. Кад се овако уочи узрочна веза између прошлости и садашњости, између чињеница, које су узроци, и нромена политичких и друштвених које су последице. онда се разуме садашњост и може антиципирати блиска будућност, онда се увиђа историска нужност и историска могућност. То је најјача страна политичког васпитања. А и прави државник иознаје се по јакој и развијеној свести о нужноме и могућноме у државноме животу. но моћноме инстику за неодољиво и остварљиво. Овај инстикт нужнога и могућнога и главна је одлика. историзма самог. Д њему се огледа и суштина историског гледишта. да је све — процес, развиће. С временом везан је и појам релативности и нужности, а с простором да на разним тачкама његовим општп процес добива своју локалну боју. Ми не падамо тада у грешку да наше идеје не сматрамо као ансолутне, да потребе и творевине нашега времена оглашујемо за вечите, нити да истовремени процес мора бити свуда или већ да има и свој локални карактер. Све има своје место и своје време — то је велика историска истина. Ми— стојећи на овоме земљишту — нојимамо и разумемо многостручност историског живота. II не заборављајући многостраност и промен.љивост историских појава, као и то да се облици живота једне доцније мене не могу пренети на живот из какве раније мене, или обратно, већ да је њихова еукцесија узрочном везом утврђена, ми. долазећи тако до идеје иеториске нужности. тек онда мо-