Дело

ИСТОРИЗАМ II РАЦИОНАЛИЗАМ 127 жемо разумевати садашњост и потребе нашега времена, и делити могућност од сањарија, стварно иојимање политичких и друштвених прилика од идеологије. Тада ири јакој свести о историској нужностп. немогућни су бесмислени огледи као што је н. ир. покушај да се на турски живот пресади енглеска уставност. каква се иронија историје доиста и збила у Цариграду. или рецимо покушаји Карла I и Јакова II да се енглески демократски живот укљешти у стеге апсолутизма. На. један народ. ко ји се не осећа незадовољним гшд деспотизмом, калемити демократске Форме апсурдно је, као и демократски народ кушати аисолутизмом. Време казни и један и други нокушај, ирви — анархијом, други — револуцијом. Појимање историске нужности води на праву стазу историског развића, мирним али сталним и сигурним темпом. РеФорме и еволуција су обележје таквога историскога живота. а не преврати и застоји. Лен пример појимања историске нужности нуди нам енглеска историја, нарочито новија. Либералне реФорме пз прве половине нашега века везане су за име не каквога виговца, него баш торијевца, Пила, који је противу иредрасуда и принципа своје странке извео: парламентарну реФорму, еманципацију католика (1829) и укинуо злогласни бил о житу. А тако звано социјално законодавство неких модерних држава — опет ио угледу на Енглеску доказ је да се у њима хоће да води рачун о потреби времена, да се тежи да се велики друштвени покрет реФормама уведе у миран колосек еволуције, а не равнодушним 1а188ег 1ап*е или насилним мерама учинити да се изметне у револуцију. Ово модерно социјално законодавство пример је концесије (истина мале), коју чине ћеаћ ро88Ј(1ен1е8 историској нужности. А то је и доказ да се нешто и хтело научити из историје. После свега овога што смо рекли о историској нужности поред свих огромних вредности за живот, чинило би се да историзам ипак стоји под једном сумњом — да развија опортунитет, да ограничује иницијативу. да може да нас учини иасивним иосматрачима, место активним радницима. Етичка његова вредност, била би дакле знатно мања од практичне, корист од њега за друштво стајала би у несразмери према