Дело

л Е .1 0 136 И трајни према француском народу. Но чињеницама, које су до сада свршене, чини ми се, да је већ доказано, е ми не можемо да узмемо као основу дииломатског рада чувено иријатељство латннскијех народа. Сродство мефу људима често пута изазивље неиовјерење и завист. Б]кономски пнтересп једино су средство, да нестане тога неиовјерења и те зависти. Па, ако сам топло замолио владу, да усаврши своје конвенције са Француском, то сам урадио само с тога, да се у цијелој Италији зна укаквијем смо приликама. Тијем нијесам хтио, да подстакнем на савез са том великом силом јер то не 6и било могуИе , нити бпх ја желг(0.и Пошто ]’е писац отворено рекао, да Италија не може да углави савез са Француском, а и да би по њу погибељно било, кад би гледала само на своје унутрашње прилике, проучава положај европскијех војничкијех великијех сила и испитује, која би од тијех великијех сила била најподеснија, да јој се Италија приближи. По његовом мишљењу, Аустро-Угарска је једина држава, која Италији може да обезбиједи мир н слободну влаштину земљишње цјелокупности , а и италшанске народне просвјете. Многе једнаке историјске успомене могле би везати Италију са ЕВемачком. Алп гвоздени канцелар мало мари за прошлост. Бизмарк хоће да до краја доведе свој рад са Аустро-Угарском. Он хоће да је што више потисне на Исток. То је смјер његове велике политике њемачког уједињења. 8а Бизмарка Италија, у данашњијем приликама, нема никакве особите важности. Она му је са свијем споредна. Од Италпје тражи једино, да буде мирна и да својијем радом не омете његове планове. „0 тога можемо бнтн увјерени, да што бисмо год иитали код канцеларије у Верлину , Верлин би нас послао у БечУ' ИаИа гггедепГа није се допала ни у Бечу, ни у Берлину. ТБемачка бн у свему удовољила Аустро-Угарску. Не би се нп најмање опирала, да Аустро-Угарска оружаном руком одбије нталијанске иредентистпчке навале. Мора се, напротив , мислити, да је Бизмарк нагонио на то Аустро-Угарску. Јер свако аустро-угарско земљншно повећање ван њемачкијех земаља олакшава рад канцеларов, а и успјех у томе раду. Он баш