Дело

138 Д Е .1 0 вања и освајања, у јединој намјери, да се сачува независност отаџбнне и слободно развпјање њезинијех институција; „Изаћи из осамљености помоћу згоднијех договарања са Аустро-Угарском, која би, у потребитијем ратнијем заплетајима, могла да утру пут савезу с том великом силом, па евентуално и са њемачкијем царствомА Кад се још надода, да је и велики Гарпбалди дисао истијем духом и да је он чак. у својем одушевљењу, тражио освету, тада је потпуна слика ондашњег нталнјанског расположења према Француској. У листу ТјИ Ра1па Гарибалди је штампао ово писмо, које је 22. септембра 1881. писао из своје Капрере: „Моји мили пријатељи, „Опрати италијанску заставу, која се у Марсељн вукла по блату, и уништити уговор, који је силом отет бегу у Тунису: Италијанцн ће се, само под тијем увјетом, по ново збратимити са Французима. Нека Бпзмарк милује папу, нека нпко не узнемирује републику лажнијем савезом, којијем се пријети Италији. „Напш сусједи са истока и са запада нека добро разумију, да је већ престало вријеме њиховијем шетњама ио лијеиој земљи. А ако се боје

, Италијанци впше неће ништа да трпе.“ Д-Р ^сЛЕКС. рТ. ј^ИТРОВИ-Б (Наставиће се)