Дело

140 Д Е Л. 0 Кад би кажњавао деду — а то је бивало чешће — вешао бп је и днзао у вис, везивао би јој руке иа бпо уплетеним коиондем док год чУЈе од ње гласа, илн бп је грувао песнидама и ногама тако печовечно, да бп јој ударала крв на иос и на усга. Кад бн туђу стоку застао на својој њпви, ја ливади , премлаћивао бн јс мотком или накарађпвао секпром, а чувара бп, ако је био јачи од њега, испребивао тако нечовечно, да после нпје ваљао , шго кажу, нн Богу ин људима. Једном је бпо опазио да му је неко улазио у воћњак, па је више ноћи запињао г.елика вучја гвожђа, да се у њпх ухвати онај ко уђе у воћњак, п прнвезивао запете за воћке велике п мале пушке, са разапетим кананима, којн су били нривезани за ногу од оружја, те да се одапне н убпје онога ко наиђе на канап у мраку, — па се је свакога јутра страшно једно, што се није нико осакатио на гвожђа, нити је ко убијен нз пушке. Такав је бно овај опакп човек. Ретко се ко од сродника усуђивао да му што-год пребади за овакво његово поступање , а кад бп ко и нокушао, додајући да га то неће одвести добру, одговарао би он с иосмехом: — А. шта ме се тиче ! Једаппут морам умретн и овако п онако, а да лн баш на самргној постељи , у тамници или уз колад нривезан све једно мн је ! Живот свој завршпо је Вучпћ као бедни паћеник, остављен од деце, прсзрен од света,, обудовео, оболео п оснротео, а једак н огорчеп на све и свакога. Овај нзвиканп сеоскп „тирјашш*, који је целога свог века мучпо и људе п жнвотињу, исиустио је душу у на.јтежим дуготрајним мукама, без ичпје руке да му бол ублажи, без ичијег срца да му се сажалп. Такав је бпо п тако је свршио Вучнћ. Наравно , да је овако чудиоват човек морао иматн у младости п васпитање чудновато. Оно до душе и ово обично данашње васпитање даје често чудновате људе, али овако страшпн створови, као што је био Вучић. пе могу ншшко бити иродукт обпчног васшггања. II збиља, ево шта прпчају Вучићеви вршњаци и суседи о његовој младостн : Вучнћевн родитељи пису билп свпрепп; напротив више су се моглн урачунати у мнрне н питоме људе. Алп, онп случајно умреше још док је Вучпћ бно мали, од не пуне две године, те са своја два старија н одраслија брата, буде пренет у стричеву кућу. Тај његов стриц није нмао порода, а био је насртан н веома прек човек. Због његове опорости обастарија Вучићева брата нобегну к другој родбинп, а Вучић остане у стрица. Вучићева браћа изпђу доцније спромашни, алп честити и питомп домаћинп. Вучић добије п од стрица нмања а н свој део очсвпне, те постапе нмућнијн сељак, али зао п опак. То је било овако: