Дело

ВАСП1ГГАЧЕВЕ ЗЛБЕЛЕШКЕ 141 Кад је малп Вучић остао сам код стрпца, по што су му старија браћа одбегла, стриц ге убрзо заволи као сво.је дете. II Вучић је па стричеву љубав одговарао љубављу, те се поступно приљуби уза њ као уз рођеног оца па га је и доцније као одрастао дечко, волео и гпнуо је за њим, и ако га је стрнц кажњавао , кад би што скривпо преко мере строго. Тако би, у осталом, он чинно и са својом рођеном децом , да ју је имао. Пначе је се стриц свпм силама трудио, да прпбави Вучнћушто више задовољства — само, на жалоет, врло често и опасних задовољства за пријемчиву душу дечју. Тако, док је Вучић био мањп стрнц му је на пр. често доносио из поља мале тичиће, мале зечиће и др., аиз суседства мале кучнће, мачиће и т д., н све је то давао Вучићу да се игра. Дете је откидало тичпћпма час крила, час ноге, час главу, иа се радовало и од срца смејало посматрајући како се онакажене жнвотињице копрцају и пнште. За детеје било задовољство гледати оне необпчпе покрете у жнвотињнца п слушати њнне необичне гласове уз то. А, да ово све више чини , дражпло је дете то, што је било свесно да оно само својом властитом вољом изазпва те занпмљиве промене на животињи . а нпје бнло, опет, свесно, какве јој болове и муке тпме прпчињава. Слично овоме радно је Вучић п са младнм зечићпма и осталим малим животињама којима се је играо, да је често бивало укућанпма жалосно и досадно гледатп га. Али стрпц Вучнћев не само да му није то бранио, већ му је чешће н помагао у томе, иа је и осталим укућанима забрањивао да смећу дете у овом уживању. Кад је Вучић поодрастао, знајући да му то чипи задовољство ннје његов стрпц дао да се закоље ни кокош, пп јагње, ни прасе без присуства Вучићева. Кад је једном ирплнком напоменуо свештенпк стрнцу Вучнћеву, да је ово штетно за дете, он му је одговорио, да на овај начпн учи свог сииовца како ће гонитп н убијати Турке. II, заиста је Вучпћев стрпц чешће причао свом синовцу о грозотама ратним из последњнх српско-турских бојева, иредстављајући прн том мучедва непријатеља са јуначке стране. Исто му је тако прпчао и о свирепствима хајдука-пржибаба, како усијаним верпгама пеку старце , како поткпвају бабе и како пх гоне да нграју на вредпм тепспјама представљајући ово, опет. са смешне стране. Све је ово заводило срце детиње на страниутицу. У њему је угушивано осећање мнлосрђа како према животињама тако и према људма, а све више на место његово хватали су корена: немплосрђе п неосетљивост , опорост и нечовечност. У детета су се развпјала погрешна осећања: оно св радовало и уживало ондв хдв јв требало да се ражалости и да се гнуша. Зле последпце овога накарадног васпптавања орзо су се сгале појављпватп на Вучпћу. Кад је одрастао повећп дечко он је најпре стао