Дело

146 Д Е Л 0 километара у правој ваздушној линији, онда се вндп како је широк бпо морски впдокруг, у какво је било пзмеђу њих „пространство у ком се ос.пм мора и неба ништа више пе впди“ (стр. 102.), за којим се далеко на нсточпој страни, као магленп норуб изгубпо планинскн хрт Невеи. Кад напоменем, да од Тиверије до Небе (а не Неве) пма преко 110 километара у правој ваздушној линији, и толико и толпко грднпх планина, јасно је, да се он није могао ни мало видетн из Тиверије, Неба лежи од Тнверије не источно, него југо-нсточно. На Тнверпју, нису Јевреји мрзили тобоже због њеног стратегичног положаја — та у њој за време Христовог бав.дења па земљи, није ни било р]]мске посаде; него као што рекох у Ђесарији је и нешто у Јерусалиму стојала рпмска носада, — него због тога, што су је и опи моралн градити, и што су је сматрали са иечисту варош, јер је еаграђена на старом гробљу. У Тиверији нису Јевреји хтели да жнве, због чега ни Христос, ин једанпут није је посетио, и ако се врло често и радо бавпо у њеној околини. Ја не знам, какву би казну одредио I’. Илићу, због оне приче о бајадери — јавној блудниди — инднјској Немеи, и јеврејској Магдалинн (Марпји Магдалпни). По причању г. Илпћевом, Марија Магдалина била је бајадера, и дочим до сада нико пе рече, да се речи Христове, речене женн грешнпцп, пошто јој је опростио грехе Многе : „вера твоја поможе ти; идн с мпром“ (Лук. 7, 50.), односе па Марију Магдалпну, г. Илић рече, да су се оне на њу односиле, наиравившп је девојком, ма да се у Лук. 8. 1—3. велп : „После тога — т. ј. пошто је Христос опростио грехе оној грешнидн — иђаше Исус по градовнма и по селима учећи и проповедајућн јеванђеље о царству Божијему н дванаесторпда с њнм. II неке жене које бејаху нздељене од злих духова п болестп : Марија која се зваше Магдалина — Пардоп ! Није г. Илић први рекао, да се речп Христове жепи грешници : „вера твоја спасе те, иди с миром“ (Лук. 7,50.) односе на Марију Магдалину. То је исто пре њега 1847. године рекао и Француски проиоведник Лакордије, чиј је говор изишао у српском преводу у „Хриптћанском веснику* за 1886. у новембарској свесци, у ком се за Марпју Магдалину рекло и ово: „— — Марија је тражила љубав, али не у врлини. Она је мислила да је љубав одцепљена од врлине, боља и лепша и она је упала у таку ноквареиост, која је учинила да буде не само грешипца пред Богом, већ и ј.дна публпчна н јавна грешница". Можда се у осталом још и на ком другом месту Марија Магдалина. паводила као јавна блудница. а ја велим, могао је г. Илић на 100 места нанћи, где се то за њу вели, он није требао ни смео у својим „Светлим сликама“ тако шта за њу рећи, јер прво и прво, што се за њу то у јеванђељу нигде не вели, а друго што .иознати и вашем свету Ернест Ренан за Марију Магдалину рече и ово; „Хрпстос се особнто допадао