Дело

КЊИЖЕВНОСТ 147 женама. Он се спрам њих врло учтиво понашао. — — — Једна међу њпма. Марија Магдалина, изгледа да је била здраво екзалтирана (чудна) особа. По ондашњем веровању, у њој је било 7 ђавола, т. ј. била је сувигие нервозна и боловала је од непознате болести. Хрпстос ју јеумирио својом чистом и благом лепотом“, н „После Христа, Марија Магдалина нма највећу заслугу за хришћанство“. Но причању г. Илићевом, Марија Магдалина, звала се тобоже Магдалином, док је била бајадера, а пошто се покајала п опоштенила, ирозвала се Маријом, не знајући нн то, да се она звала Магдалпном по вароши Магдалп, у којој је рођена, која је лежала на западном брегу генесаретског језера (галилејског мора), више Тиверпје. Г. Илпћ читајућп св. писмо, мора бити, да је у књпзп о Рути 1, 19—20. наишао, како је Нојемина, жепа Елпмеха, по смртн мужевљевој, кад се повратила пз земље Моавске у постојбпну у Витлејем, те када грађанн Витлејемски, зачуђенн на њен повратак, говораху изЈиеђу себе: „је лн то Нојемина?“ А опа им одговорп: „не зовите ме више Нојемина, него ме зовпте Мара (тугом н плачем), јер ми велнке јаде зададе свемогући“, — те је тако п ои од Магдалине створио Марију А шта да кажем о 14-годишњој бајадери Немеп, која је бпла кћп ба адерина, и коју је богпња Мелпта, Ливнју — чак из пнднских храмова послала? Е она би била неко чудовишге и за данашње доба, а камо ли за време Христовог бављења на земљн. Помислпте само, та индијанска баједара — од 14 година — не само да је зпала римски (латпнски) и јеврејски, него је имала јасног нојма о греху, имала неких појмова о Вншњу, „којп од времена на време силази па земљу (Немап није замерити што није знала, да Вишњу путује ненрекидно по земљи и савлађује зло, пего г. Илићу), и који се прерушио у Назарећанина (Христа), па сада путује по свету, н тражи грешне душе, да их носаветује п понрави“; лтекла из „храма блуда“, отншла и провукла се у лађу, у којо.ј је Хрпстос пшао преко мора Галилејског. како бпсамошто више о њему сазнала — држећи све једнако да је он Вишњу, — докотурала се до њега помоћу друге бајадере Марије Магдалпне, те рекавши му: „Ја сам грешница оче мој!“ на што јој Христос одговори: „Твојн су греси покајани, н не греши впше, п благо је подиже са земље, на којој лежаше,“ Па реците, да то није чудна бајадера. Кад се зна, какве су „нвдијанске лепотице1' и данас, тај може себи преставнтн, какве су оне морале бити тек за време Хрпстовог бављења на земљи; но то нпје ништа сметало г. Илићу, да опнше бајадеру младу Индијанку Немеу, као неко чудовиште одлепоте, рекавши за њу: „Њепу округлу главицу, оквприла(!) је бујна коса, која се расплетепа, као ионоћ(!) таласала нпз голишава плећа, иа се губила око бедара, која се пспод прорезане хаљине као алабастер беласкаше. Очи је имала округле п црне са пеобично дугпм трепавицама, какве се само код деце виђаху, а мала