Дело

Д Е Л 0 152 Данашња река Оронтес у време Савловог путовања у Дамаск, звала се Леонтес и Либани. Вредно је прочитати каквнх је бесмисдица у овом иричању о Савловом путу из Јерусалима у Дамаск! Или зар то ннје несмислпца, кад се каже, како су Римљанн дали Савлу чету коњаника (чудо те пе рече легију, као оно код СтеФановог затвора), да иде у Дамаск да хвата иристалице Христове путем п у Дамаску (у Дамаску је живело доста Јевреја, који су иосле камеписања Стеваповог, кад су им дошлп из Јерусалима неки последоватељн Хрнстови, склопивши се од гонења, почели да примају Хрпстову веру, и ио ове је Савле ношао да их доведе, а не да их тобоже путем — као дивљач — хвата) : како су римсктг коњаници, два н два ншли у реду(!), те кад су се понели на Хермон, впдели су далеко(!) на истоку (а зар не па северо-западу) стрмените стене Феникајске(!) обале (зар је Фепикпја земља — море или каква река, да има обале, п зар п обале имају степе!); како се горе Ливан, Анти-Ливап и Сабарпта, (Сабарил било је место око Јерихона, а горе Сабарита у Палсстинн нема), пружају у Спријске нустиње (зар је н Сприја имала пустиња!); како је Савлу при спласку с Хермона у Снрске долине, Лентул — ваљда заповедппк римске коњице — рекао: „Да смо нз Селхе иресекли одмах на Енос (не Енос. но Аеноп), труд би нам био боље наплаћен, — т. ј. ухватплп би ког Назорејца, — последоватеља Хрпстовог", — (што је толпко исто речено. као кад би неко рекао, путујућн из Руме поред Дунава до Неште, а пз Пеште за Мункач, рекао: о мај, боље да смо из Кључа ('Клаузенбурга) пресекли одмах на Мохач); како је пред Савла и Лентула, пред једном пећином изишло неко чудовпште „које више лпчаше на шумске духове, него лн на човека“, Махабедин, индијски брамин, ком се „јавио дух свети у сиу н рекао: Устани Махабедине! напусти Пагоду и нођи у врх планине на којој се састаје лето и зима. У пећппи Хермона (зар на њему бејаше само једна нећппа!), наћи ћеш камен мудрости. Олујниа, што је духнула из Рима и Јерусалима, ломи младу налму и разносп на све стране покндано смоково лисје (зар .је с палме падало покндано смоково лишће!), Тамо у оној нећнни, наћп ћеш га, ирпкуни га п склони иснред холујине, јер то је амајлнја душн, коју ррамппп, у књизи мудростп траже. Иди склонп је, јер зли дусп гоне холујнну да је и под земљом пронађу. (Ако и један одчиталаца „Светлпх слика“, изузимајућп оне, којп знају митологију индијску, — а тих је врло мало међу њима — зна шта ја то Пагода. и разуме тобожњи сан Махабединов, ја глаг.у дајем! Пагода је у Кинп код Кинеза божји дом, чпј је доњп део нзгледао као од земље направљена пирамнда, са направљеном горе кућицом Службу у њима свршавали су калуђерп, којн су тек у првом г.еку но Христу дошли у Кнну а дотле је Пагода била тако рећи куИевна кааелица, испод које су Кинези сахрањпвали своје мртве. Но томе Махабедпн пнје могао бити Брамнн Пагодип. А да је дух светп Махабедину