Дело

П I' IIЧ А 0 М У В Н Била мува, господскога реда! Не знам право како се баш звала, Ал’ премудра, да се прпповеда. Мува браћо, да већ нпје шала. Све је знала, па се гордит стала; Те јој беше чак и бумбар мали; Кад је хтела, на шећер је пала II већ поче гласно да се хвали. Криви муве, далеко се чује, Криви што им судба нпје боља: „Свака мува своју срећу кује, Јер и у ње слободна је воља. Ено шећер н топла буџака, Треба само имат вољу праву, Тек у којих није воља јака Трпе студен, или пасу траву. Господ нам је дао свакој крила , Те можемо пспред овог срама Под облаке, као горска вила, А нас има п по кочинама. Има неких, пепељуге праве, Скроз су прашне. мрљаве, прљаве А многе се кукаквнчки бране, Чак их жабе прождиру, тамане.“ — Скупиле се муве гомилама,