Дело

ПРЦЧА 0 МУВИ 261 (Има неких, па им фали глава) Нагрнуле на њу похвалама, Чак и бумбар зуји — одобрава. Ал комарац набр’о чела свога, Мало, мало, силно главом тресе, Биће канда збора покрупнога, Противан је муви — разуме се. „Хајде муво, немој лудовати, Лако ти је“, вели, „благовати И читат’ нам глупе бурунтије. Добро ти је, па си се понела, Јер те мајка у јајету снела Крај сребрне шећерне кутије. Куда макнеш на добро спотакнеш, Куда гленеш, у добру се зденеш. Зар ту треба начела и мнења Сркат’ с госом црне кафе млаке, Завлачпт’ се у топле буцаке И конабит’ мрве од печења?! 0 жабама манте се дивана, Вп што жабу ни виделе нисте. Собарица лутка молована Дала вам је да живите с миром, Тек суботом у недељи дана, Према вама тресла је пешкиром. Само кад — кад у јесење дане Кад сте биле одвећ претерале, Те сте госи на чело падале, Домаћици браду голицале, Те вас поднет’ не могоше више С три пешкира тад вас погонише. Ал и онда само дувар страда, Снасете се, није изненада. Ал’ би мало мање се понела, Да те мајка у јајету снела У штрњици, у сред пуста поља. Тад бих вид’ла шта ти може воља! Мало ниже спустила бп главу,