Дело

262 Д Е Л 0 Чинила би н што ти не гове, Јер ц ти би онда пасла траву И падала коњма на репове. Ниси ли ти од осталих боља, Јер у муве слободна је воља: Док су врата отворена широм, Док на шећер можеш падат с мнром, Док је ветри не дохвате бурни И близу су заклони сигурни. Чист је лако бити у чистини, Шећер јести, кад је у блнзнни, Нит је тешко коју мудру рећи Подалеко од невоље црне, И лако је оном не подлећи, На ког нико никад не насрне.и II још даље хтеде да продужи, Ал од других мува није мог?о, Једна зуји а друга га ружи, Те у вреви глас му нзнемог’о. Разјарене муве зује дуго, А глас општи продире из хука: „Та шта тражиш од комарца друго, Но да пеца, триста ли му мука?! Мало бпло, не трајало дуго, Десило се с мувом нешто друго. Из собе је полетела била У двориште, да осунча крнла, Али не зна, и од куд би знала, %! I НЈта се оно иза брда ваља. Даљина се нешто маглпт' стала Густ се облак с обзора помаља. И у трену. бесно муња сену, Мувн крила, киша оквасила, А холуја сред другога трена Кида, чупа дрвље из корена, Па и муви умље је занела, Те је горе у облак понела.