Дело

СНШ II БУГАГМ 2в0 умре. Она хоће да зна, и признати се мора да она има за то најозбиљнијих разлога. тпта ће наступити , кад дамар живота државног престане куцати у Цариграду. Њено је право да се оеигура. да иза турека анархије не настане још црња и гора анархија балканска, у којој ће се развити општа борба свију противу свакога ! А иза те локалне борбе. као њену неминовну последицу, па можда и упоредо са њоме, над самим отвореним гробом дугогодигањег цариградског болника, државници који носе одговорноет за будућност. сагледају већ како Балкански Полуострв, као негда Немачка за време тридесетогодингњег рата. поетаје страховито разбојиште суседних великих сила. које би према пзукрштаним интересима н склоиљеним савезничким системима увукле у своје крваво коло читаву Евроиу. На Балканском Полуострву стекли су се крунни интересн свију великих сила европскнх. Али међу њима интереси руски и интереси аустро-угарски, тих двеју држава које су у непосредном територијалном додиру са Балканским Полострвом. издвајају се својим нарочитим карактером и својом изузетном важношћу. Докле су пнтереси свију других великих сила у главном посредни и пресудно негативнога карактера . дотле су руски и аустријски интереси , који се везују за Балканскп Полуострв и непосредни и еминентно позитивни. Русија и Аустрија гранпче Балканским Полуоством. и са решавањем питања о наслеђу турске царевине везују се п питања о њиховим експансивним смеровима па н сама питања о њиховој рођеној сигурности и чувању њихових рођених пнтереса. Руска нолитика данас више не тражи нових освајања наБалканскоме Полуострву. Завојевачки иланови руски, који су тежили да утврђивањем рускога гоеподарства на Дунаву и на Балкану етигну до циља у ком су усредсређени руски и економни и нолитички интереси. до Цариграда и до БосФорског и Дарданелског Мореуза. били су и пролазна и кратка века. Балканске земл.е. које геограФСки стоје изван природног домашаја руског држав-