Дело

270 Д Е .1 0 ног организма , интересују Русију , са искључивог и добро схваћеног руског државног гледишта, остављајући на страну симпатије које потичу из верске заједнице и из осећаја словенске узајамности, само у толико, што су оне у непосредном суседству Цариграда и што преко њих води пут из Средње Европе за у Цариград. Некада, у времену кад су с једне стране Влашка и Молдавија биле развдојене васалне кнежевине под руском заштитом, кад је Бугарска била турска покрајина у растројеном стању, чије хришћанско становништво жудно изгледа избавиоца од турскога јарма, кад је друга евронска сусетка турске царевине, Аустрија, имала своје политичко тежиште у крилу Германске КонФередације, док се с друге стране, према Азији. руска власт устављала на Кавказу, имајући пред собом непосредни задатак да савлада и умири ратоборна черкеска племена — сасвим је ириродна и у главном тачна мисао била, да је за Русију и најкраћи и најлакши иут за Царпград преко Дунава и Балкана. Тада је Русија, жудна да што пре стигне својој мети, разумејући добро да је немогуће и њој, исто као и ма којој другој великој сили европ•ској, утврдити се сама на Балкану, показивала готовости да уђе у погодбе о деоби турске царевине, остављајући и западну полу Балканскога Полуострва и азијске и аФричке турске покрајине на слободно располагање силама, које би јој дале свој пристанак да заузме источну полу Балканскога Полуострва са Цариградом. У очи Кримскога рата цар се Никола I обраћа наизменце и Енглеској и Аустрији са предлозима у томе смислу и на таквој основици. У последњој великој источној кризи, која је отночета херцеговачким устанком од год. 1875 а завршила се Берлинским Уговором од 1878. године, Русија још у главном развија своју источну политику на таквој замисли. Тајна Сан-СтеФанскога уговора н велике Бугарске, коју он устројава, лежи у смеру руском, да под именом Бугарске обележи део, који Русија за се резервише. који она уираво сматра за неопходан, да би се могло стално осигурати руско госиодарство над Мореузима , за случај да суиарница руска на Балкану, Аустро-Угарска, узме нод своју власт или под свој непосредни утицај западне земл.е балканске. Ни сми-