Дело

СРБ1Г II БУГАРН 27о лости својим хришћанским поданицима или уступке балканским државама, својим суседима, чији су народни интереси ангажовани у земљама турске царевине, покреће и води једино моћна руска рука. Али норед тога што је Русија данас својим савезом са Француском опет добила онакву самосталност кретања и извођења евоје политике на Балкану, какву јој је тај исти савез дао био и у трећој десетини нашега века , у погледу односа руских према балканским народима извршена је још једна велика промена, на огромну корист балканских народа. Данас Русију не води више ни главни, ни најкраћи, ни најлакши и најзгоднији нут у Цариград преко Дунава и Балкана. На европској страни, између ње и Цариграда, подигла се најире снажна, добро наоружана, спремна да брани противу свију и свакога своју независност и неприкосновеност својега државнога земљишта. независна румунска краљевина. Иза ње на десној обали дунавској, и с једне и с друге стране Балкана. не стоји више турска провинција, која жељно ишчекује руске војске да их одушевљено прихвати као своје ослободиоце, већ слободна бугарска кнежевина, прожета свешћу о својој народности, иуна вере у своју будућност. Ни једна ни друга од њих двеју, ма какви били осећаји њиховп према Русији. не би била вољна, по себи се разуме, да послужи као база за ратне операције руске противу Цариграда , па, у случају даљих заплета, и као разбојиште између Руспје п њених противника. Док напротив. на другој страни . задобијањем Карса и Ба тума, Русија, чије се границе простиру до пред сами Ерзерум, и чији су савладани и умирени черкески поданпци данас спремни да својим оружјем номогну ширење рускога господарства, добила је дивну базу за ратни поход иреко Мале Азије за Цариград. II на том путу чека руску војску одушевљен и]шјем намученог, искасаиљеног јерменског становништва, које једино од Руеије, после нскустава из последње године. може очекивати поправку своје црне судбине. Пред таквим стањем, Русији којој је вазда боље годило, чијим је интересима вазда више одговарало , да се на Балканском Полуострву иодигну слободне државе балканскпх наДело XVII 18