Дело

274 Д Е Л 0 рода, него ли деоба балканских земаља између ње и других држава, не само да је добила нових разлога, нових побуда за такву политику, већ је шта више изгубила н потребу да балканске државе држи под својим утпцајем. у зависности према себи. Што је данас за Русију неопходно па да може у иуној мерн развити нолитику правих рускнх пнтереса. што данас она очекује и тражи од балканских народа у награду за своју потпору при стварању њихових народних држава , у награду за своју заштиту њихове самосталности и нодржавању њихових народних асиирација: то је да оне саме пре свега залажу сву своју снагу у чување своје самосталности, да се не потчињавају туђинским утицајима н ие служе туђинским интересима п смеровима. који су наперенн исто толико противу њих самих колико и противу Русије; то јо затим да буду сложне међу собом, да се наелањају једна на другу и да чувају једна другу иротиву сваке туђинске најезде. Јер само тако нрожете свешћу о својим народним интересима. еложне и уједињене балканске државе представљају један елеменат снаге и кадре су вршитн ону улогу, која им је у извођењу руске политике на Истоку намењена: да служе као преграда између Средње Европе и Цариграда. да заклоне самим евојнм бићем државнннм рускн ноход преко Мале Азије за у Цариград и да олакшају заштиту руских интереса. на БосФорском и Дарданелском Мореузу. И отуда се даје извести нриродан . неоспоран закључак. да руека иолитика на Балкану мора тежити: да балканским државама. Србијн и Бугарској у ирвоме реду, осигура самосталан државни живот нрема туђинским државама, да им номогне у пзвршењу њихових народних задатака. који су главни разлог њиховом државном бићу, и да их зближн међу сооом. да их подједнаком заштитом њихових праведних народних аспирација побуди, склони а по нотреби и иринудн . да своје пнтересе п своју будућност потпуно солидаришу. Стара Аустрија. која се 1867. године преобразила у Аустро-Угарску, истиче се евојим интересима и својим тежњама као главна. као непосредна противница руска на Балканском