Дело

СРБИ II БУГАРИ Полуострву. У добу своје највеће силеп сјаја Хабзбуршка династија, кад је истакла себе мимо све друге државе и владаре у Европп, држпла је под својом влашћу зем;ве аустријске круновине. заједно са чешком и угарском краљевином и са цаЈзском круном немачком, а у исто време и Шпанију са свима њеним пространим и многобројним америчким колонијама. И тада већ хабзбуршка монархија носи у себи све своје карактерне особине, које је и данас задржала у нркос новим идејама што су се развиле из Француске Револуције. и које њој. као некаквом анахронизму, дају нарочито обележје и особено место у склопу држава европских. Састављена из хетерогених елемената, који немају у себи неопходне погодбе за стапање у једну државну целину. п којп. унесени у њену заједницу, не напуштају ни у колико своје посебичне тежње, Аустрија носи у себи у нсто време са клицама својега неминовнога распада (ако не успе да се поново преобрази и то сад у Федералну државу) и необуздану. неодољиву тежњу да се увећава, путем чисто механичким, присвајајући себи нове покрајине , обухватајући читаве нове државе, не обзирући се ни на етнограФСке особине, ни на политичке или економне илп у опште какве било интересе њиховога становништва. Процес* растења хабзбуршке монархије, од њенога постанка па до данас. не врши се путем асимиловања, нутем стапања, већ просто путем прираштаја. Оасвпм је неоснована, а међу тим нарочито у нас јако распрострањена. заблуда. која потиче само из површнога посматрања, мислити, да Аустрија не сме да предузима нова завојевања и нове анексије, што у њеној држави већ има и сувише етнограФСког шаренила. Не, на иротив . аустро-угарска је монархија већ толико хетерогена . њени су делови већ толико разнолики једни од других и туђи једни другима. да завојевање нове какве покрајине од вредности Босне п Херцеговине. или и нове какве самоеталне државе, као гпто би на пример била Србија, не мења ни у колико природу њеног државног организма. На путу њених завојевања на Балканском Полуострву, којијој је отворен Берлинским уговором од год. 1878., не устављају Аустро-Угарску обзири према себи самој, као што такви оГзири нису били кадри стати на пут њеним тежњама да своју