Дело

278 Д Е 1 0 Данашње државе балканске и по својој култури и по својему богатству стоје далеко иза држава, међу које је била подељена Италија на Бечкоме Конгресу. Поред тога народи, који организују те балканске државе и који живе изван њих под влашћу турском и под влашћу аустро-угарском, не сматрају себе као једну народну заједницу. већ шта више гледају једни у другима своје супарнике. Исто тако . религиозна поцеианост доноси такође међусобно одстрањивање и вучење разноврсним циљевима. II најзад међу балканским народима. поред трију 1лавних, Срба, Бугара п Грка. који теже за својом националном самосталношћу , има их и таквих , као што су Албанези и Цинцари, који данас. услед анархије што је овладала на Балканском Полуострву где се сваки бије противу свакога, управљају своје погледе на туђинске, небалканске државе и траже од њих свој спас. Све су то елементи растроја, којих није било у Италији, и који на Балканском Полуострву олакшавају врло много извођење аустријских планова. Али с друге стране велика сила која стоји на Балканском Полуострву према Аустрији, моћна руска царевина, везана је далеко чвршћим и интимнијим везама за балканске државе, но што је била везана Француска према Италији , и располаже данас и са далеко више воље и средстава да стане на пут аустријским умишљајима, но што је то била према њој Француска у Италији све док се није утврдило Друго Царство. Пнтереси руски и интереси аустријски на Балканскоме Полуострву стоје у неносредној и непомирљивој супротности једни према другима. Русија на Балканскоме Полуострву тражи само господарство над Мореузтга. који воде из Црнога у Средиземно Море, тражи да у своје руке н на своје слободно располагање добије кључ од вратница . кроз које једино она може изићи на широко, отворено, светско море. Тај свој цил, Русија може иостићи не заузимајући балканске земље. које раздвајају њезино државно земљиште од I Цриграда, али само под погодбом. да ни једна друга велика сила европска не узме та-