Дело

282 Д Е Л 0 стем Париског уговора од год. 1856. којим је завршен двогодишњи рат Кримски, који је читава Европа нодигла била пј>отиву Русије, оио је заснован на тој идеји. Под претпоставком да се Турска може нрепородити и по свечаном ооећању њеном да ће изврпшти реФорме, које ће је у главном изједначити са савременим европским државама, Европа гарантује независност и територијалну целокупност Турске. Али Турска се није могла ни препородити ни модернизирати ни у најмањој мири, ни пре као ни после париског уговора. Било је неколико хатишериФа, неколиво свечаних обећања још свечаније саопштаваних великим силама и узиманих на знање од њих. Вило је турских државника, као што су Решид, Али, Фуад и Митхад паша, који су се озбиљно носили били миш.љу, да ваља завести реФорме у царевини, који су у тај посао залагали сву своју памет и сву своју енергију. Било је комисија европских, које су израђивале нацрте разних реФорама и које су се чак имале старати и о њиховом практичном извршењу. Био је најзад 1876. год. и један свечани, уз пуцањ топова, на очи министара и дипломата свију великих сила искуиљених у конФеренцију цариградску прокламовани устав турске царевине, који још и данас више него пуних 20 год. стоји у снази, али који зато јопг ни до данас није добио никакве примене. Све је то било, бивало уираво, и ирошло, не оставив за сооом никаква трага и никаквих других последица, сем да и онима, који су били елепи и онпма, који су хтели да буду слепи, наметне уверење, да се Турска не да ни у чем ни у колико реФормисати , да је са њеном судбином већ на чисто и да су дани живота њеног већ избројани. Данас већ у Евроии нема више ни једне државе. у којој би било јавно мњење, било други меродавни чиниоци, било државници или публицисте од извесног ауторитета стојали у недоумици односно тога утврђеног, неоспорног Факта: да се Турска не може реФОрмисати и да су носве узалудни покушаји ма које врсте, који се у томе правцу чине. И што је значајно, и што не треба губити из вида, па да се разуму прави узроци који руководе држање великих сила \т Источном Питању