Дело

СРБИ II БУГАГИ 283 и одржавају туреку доминацију на Балканском Полуоетрву. ово уверење није ново код увиђавних и код меродавних људи, који су међутнм били наклоњени Турској и веровали да је опстанак њезин иотребан Европи. На једном банкету, који је даван у част дугогодишњем, знаменитом посланику енглбском V Цариграду, лорду СтратФорду РедклиФу, овај је још 1852. год. извео у своме говору следеће закључке о турској царевини: „За све време моје мисије у Цариграду, мој је циљ вазда био да дадем стварне и довољне заштите енглеској трговини. и у исто време да водим и да подржавам турску владу у извршавању тешкога носла. о коме се она бави кроза дуге године. У раније доба. ја сам се, у једно време, надао усиеху: али данас у стању сам да изјавим, да, у пркос најбољим намерама владаочевим, у пркос таленту малога броја људи оданих својој земљи. успех је немогућ. Маса народа је до сржи покварена; расипање, крађа и подмитљивост владају свугде: малаксалост се ноказује на свпм странама, тако да се V мојим очима зло не да више излечити.“ И како примећује гроФ Бенедети из чијег чланка, „Источно Иитањеу вадимо овај навод.1) кад је ово има скоро половина века говорио дипломата енглески, који је Турску познавао бол>е но ико и који се за одржање Турске и више и умешније но ико залагао : тада је у Цариграду владао султан благ и иомирљив, окружен министрима, који су се са највећом куражи заложили, да Турској поврате стари њен сјај. исирављајући злоунотребе, иримирујући мржње. А данас, после злочиначких лутања једне владе, колико слепе толико и покварене, носле крвавих покоља, којима су пали као жртва хиљаде хришћана, без разлике доба и нола. после убијстава са нредумишљајем, са планом припреманим улицама цариградским, на очима п уз отворено учасништво власти — а ми би још могли додати носле годикама продуженог крвавог, разбојничког арнаутског безвлашћа у Старој Србији и извесним крајевима Македоније: — да ли би се још икога могло наћи да мисли како је ова страховита осуда и сувише строга 2 1) Види Кеупе Без Иеих МопДез, 1 јагтег 1897. „Иа (ЈиезНоп Д’ Опеп1“ раг е! сот!е ВепеДеШ.