Дело

СРБИ II БУГАРП 285 ваљати, у ирвом идућем случају. обрнути лиет нрема Турској и отпочети са мерама саевим друге природе. Али што је још далеко ноучније за нае балканске народе. за нае Србе и Бугаре у првоме реду, то еу те нове мере, којима се прети Турској, ако би и овога пута, као што ее. у осталом, томе надати, дипломатека акција за извоћеше реФорама остала узалудна. У таквом елучају, гроФ Бенедети у својој већ раније наведеној расправи, као човек који добро зна и Цариград и балканске народе, који је прожет идејама хуманитарности и елободе, и који је иекрен иријатељ Јужних Словена, препоручује: да Европа еа речи, са еавета који ее не слушају, пређе на дела. да принуди. употребом оружане силе, Турску да се реФормише, кад већ она то сама собом. по својој доброј вољи, није у стању учинити. Тога ради, нека две или више сила, предлаже он. добију мандат европски. да својом војском заузму разне покрајине султанове у Европи и у Азији, да у њима, у име султаново, ред заведу. Другим речима, то може значити само или да се Турска оружаном интервенцијом европском преустроји или да се земље њене поделе међу велике силе европске. Овакви иредлози могу бити заснованн само и једино на тој замисли: да су балкански народи неиодобни да живе самосталним државним животом. да немају у себи погодаба да буду чланови међународне заједнице, да су они организми друштвени нижега реда, који немају свеети о својим потребама животним и који се према томе не могу ни оставити сами себима. Будућност која се у таквом реду мисли додељује балканским народима, то је да доживе сви жалосну судбину Босне и Херцеговине, или, у најбољем случају, да се изравнају са Египтом или са Тунисом. II једини узрок овој забуни, или боље немоћи Европе да нађе решења Источноме Питаљу, који је привезује за мере толико пута већ опробане и исто толико пута осуђене, и овим недонесеним комбинацијама, којима се за навек хоће да компромнтује судбина балканских народа: то је раздор. то је неразумевање солидарности. то је немогућност заједничке. спо_ разумне акције међу Србима и Бугарима; то је Фатална тежња