Дело

[г српска п бугавска, да једни према другима стеку надмоћност. осигурав тако сеои, једни на уштрб других, улогу државе водиље на Балканскоме Полуострву. Фатална замисао, Фатална тежња доиста, која ће, ако се још за времена не могне сув * збити, те да уступи места идеји истинскога братства и иравичне п искрене равноправности, упропастити и Србе и Бугаре, начинити их и једне и друге по нова туђинским робљем, док им се и нме и траг не затру. Историја Балканског Полуострва за последњих двадесет година створила је у Европи уверење, да се балкански народи не могу оставити себи самима, и да се њима не може предати наслеђе турско. Балканске државе и народи стоје једни према другима. као непомирљиви супарници, чије се тежње међу собом косе, који своје циљеве хоће да постигну једни мимо других и једни на рачун других. У место да се може поуздати у балканске државе, да ће оне, имајући за собом једне и исте патње у прошлости, а пред собом. у садашњости н у будућности, исте противнике, заложити сложно, заједнички сву своју снагу да заведу нови ред и код себе и око себе, на ком ће се моћи засновати будуће комбинације при решавању Псточнога Питања. V духу општих интереса цивилизације н равнотеже у међународној заједницп: Европа је дошла до жалосног искуства, да су јој младе балканске државе само наметнуле једну нову. тешку бригу, и да данас она поред несрећног турског проблема. има још да бди над миром балканских држава, да отклања и изравњава њихове размирице, да се мучи како ће довестп у сагласност њихове непомирљиве захтеве и претенсије. 1885. год. између Србије н Бугарске вођен је крвав рат. Данас, пуних дванајест година после тога, непријатељи балканских народа. окуражени догађајима који се одигравају пред нашим очима, још нису изгубили наду, да би се такав судар могао понова изазвати. Политичке комбинације аустро-угарске рачунају још вазда на такву евентуалност у извођењу својег програма на Балканском Иолуострву. Данас се све внше н више шири вера и у оним круговима јавног мњења европског. који су највише наклоњени