Дело

СРГ.И II БУГАРИ 291 туђинске интервенције у балканске послове. Срби и Бугари тако удружени били ои кадри и да сузоију византијске Фантазије Грка, и антибалканске тежн>е Албанеза и Цинцара. што ника.д и у најповољнијим нридикама не може испасти за руком ни самим Србима ни самим Бугарима. Овде је место да се уставимо на једној заблуди, којом су се носили у скорој прошлости, а којом се још и данас носе многи и српеки и бугарски државници. Мислимо на идеју посебичног, оило српског, било бугарског споразумевања са Грцима1). Пре свега сваки такав споразум, било међу Србима и Грцима, било међу Бугарима и Грцима, претпоставља уступке. који би значили исто што и издају словенских интереса. Ни Бугарска сама собом, имајући противу себе Србију, ни Србија сама еобом, имајући противу себе Бугарску, не би биле у стању импоновати толико Грцима, да их побуде одрећи се евију својих претенсија на словенске земље. које немају основу нп у чему другом до у старом византијеком господарству и у махнитој замисли обнављања грчко-византијске царевине са столицом у Цариграду. Кад би такве погрешне мисли отеле маха било у Беог])аду било у Софији, резултат би њихов, ако бп у онште икаквог резултата ту и могло бити, био само тај. да се. на заједничку штету и Срба и Бугара, подигне значај и важност јелинизму на Балканском Полуострву. У осталом и користи, које би јелинизам отуда под претпоставком најповољнијих погодаба могао извући, биле би по све пролазнога карактеЈза. Јер оне словенске земље , које би једна од двеју словенских дЈЗжава. Србија или Бугарска, у случају иосебичнога споразума са Грчком, уступила Грцима, у толико би једнодушније и одлучније ИЈзепше на стЈзану ДЈзуге словенске државе, која се таквим споразумом хоће да жртвује. За случај 11 Ту пре некн дан бугарски дипломат ки агенат у Паризу, г. Гешов, у једном интервјуву пледирао је ствар бугарско - грчког споразума у Македонијц противу Србије. Наше је најинтимније уверење, да државник онако оштрог погледа, као што је г. Стојилов, гледа са свпм друкчије на ову сгвар но иредставник бугарскн у Француској. Н нас неће нимало изненадити вест, да је г. Стојилов нашао каква бало начина и де локаже, да љега и његову политику ни у колико не ангажују елукубрације г. Гсшов , и да свом многоглагољивом париском агенту даде осетити, да ако ћутање и није увек здато, ипак је свакад боље ћутати него говорити бесмислпце.