Дело

292 д е .1 о пак да једна од двеју словенских земаља дође и на ту мисао, да сталном везом са Грчком може истнснути другу из активног удела у решавању балканског пптања , она не треба да заборави. да би морала наићи на одсудну противност Русије. не само с тога што би то вређало њене словенске осећаје, већ још више и поглавито за то. што би се тиме-онемогућило стварање онакве ситуације какву руски интереси захтевају на Балканскоме Полуострву. Само на претходном споразуму међу двама словенским народима Балканскога Полуострва, само на стврђеној српско-бугарској заједници, може се дал.е развити права, искрена п трајна шира заједница између балканских словенских и несловенских народности. Једино питање које дели Србе и Бугаре . које стоји на нуту њиховом споразуму и које их опредељује да лутају, тражећи начина како да осигурају себи добитке једни противу других и једни на штету других, то је маћедонеко питање. II Срби и Бугари заборавнли су већ давно све своје старе размирице и рачуне из времена својих самосталних држава, пре инвазије туреке. II Срби п Бугари данас и разумеју и осећају да су они своји, једни другима најближи. једни на друге упућени. П)Ихова заједничка петвековна несрећа зближила их је, створила међу њима заједницу успомена. Псте патње које су их давиле кроз мучне, дуге векове. пзазвале су у њима такође исте наде. Годинама су се очи нотлачених Бугара исто као и очи потлачених Срба, који су стењали нод турским јармом, окретале не само Петрограду већ и Београду. А братска рука ослобођене Србије иружала се подједнако паћеничкој браћи и цреко Тимока, као и нреко Дрине и према Косову пол.у. У души својој нити Србин гледа у Бугарину , нити Бугарин у Србину свога противника, иа чак не ни свога такмаца. Нееугласице српско-бугарске нотекле су искључиво из шовпнистичких велпко-срнских и велико-бугарских идеја. II Маћедонија је иостала разбојиште, које су, по самој сили околности, обе те супротне идеје пзабрале. да се ту огледају , ла