Дело

ТРЖИШТЕ .ЂУДСКИХ ТАШТИНА 317 — Пзмеспћу те тако, како те до сад није нико месио - рече Добен у одговор на први део КеФова одговора. Мал.п Озберн зинуо од чуда, а у очима му сузе, па гледа. у чуду п не верује, да се тај нониженп борац подпгао љему у заштиту. Није се мање ни КеФ запрепастио. Замислите нашега покојнога краља Ђорђа, кад је чуо да су се побуниле северо-америчке колоннје; зампслпте дпва Голнјата, кад пред њега нзађе дечко Давпд, позивајући га на двобој, тако ћете појмпти осећаје г Реџпналда КеФа, кад га Добен изазва. — Носле часова — рече КеФ, пошто га мало погледа, као да би рекао: — Направи тн тестамеват за то време, п пскажи своје последње жел>е својнм друговнма. — Како изволите — рече Добен. — Ти, Озберне, бпћеш ми секундант. — Добро, кад баш хоћеш — одговорп малп Озберн; знате већ да његов отац држп кола и коње, н да се он готово стпдео својега заточника. Да. Кад приспе час борбе он се чнсто стндео рећи: — Напред Смоквару! II нн једно од присутне дсце не пзрече те речн за прве две или три туре у тој борбн. У почетку вештп КеФ са изразом презрпвога осмејка на лпцу. и тако лако, као да се игра, лупи пеколико удараца протпвнпку н трп пута обори на тле несрећнога борца. При ссаком се паду клицало, и сваки се ледпо прп помислн на ту почаст: да се пставп пред победпоца као противник. — Ала ће ме воштптн онај, кад се ово свршп! — мпслпо је младп Озберн, дижући својега заштптннка. — Бол>е бн било да престанеш: само мп је ударао пацке, Смоквару, а тн знаш да сам ја ва то навпкао. Али Смоквар, чијп су свп удови дрхталп, а ноздрве се љутпто стезале п ширпле, отури својега секупданга п пође п чегвртп пут. Како нпје знао: којом бн се одбранпо од управљеннх на њ удара, а КеФ иоче нападати, као п прва три пута не допуштајући својему иротивпику нн тренутп, реши се Смоквар да одпочне сад он сам нападатп, те потом. будућп шуваклпја, крете шуваку на носао п свом својом снагом звекну два пута КеФа, једном по левом оку, а једпом по његовом дпвном рпмском носу. Тада КеФ паде, на грдно чудо свију, који су ту били. — Поштено си га макнуо, Зевса ми — рече мали Озберн, као човек којп се разуме у послу, тапкајућн својега штићенпка по леђпма. — IIIуваком ти њега, Смоквару, голубане. За све остало време борбе страшну је игру одпграла Смокварова шувака. КеФ је једнако падао. У шестој тури бпло је већ иодједнако њпх који су викали: „Напред, Смоквару", као и онпх којн су викали: „На нред, КеФе“.