Дело

ТРЖИШТЕ Људоких ТАШТПНА 331 0 врату г-ђе Б.тенкипсоп домоуправнтаљиде, која одмах дође, да је теши, прнлично се умпри \малија. Опа јој је говорпла: — Немојте толико тужпти. Нисам само хтела да вам речем : алп је у кућп ннко баш нпје волео, сем мало испочетка. Видела сам својим рођеним очпма: како чита пнсма ваше матере. Нпнерова велн да она све нешто претура ио вашим кутијама и Фијокама вашим и свачијим, и она је, зацело је она. смотала и вашу белу пантљику и у свој куФер метнула. — То сам јој ја дала, то сам јој ја дала — рече Амадија. Али то не промени мпшљење у г-ђе Бленкпнсоп о Мис Шарповој. — Не верујем ја тим гувернантама — рећи ће она Пинеровој. својој помоћннцп. — Оне се све нраве дамама, а пису ништа више од мене и тебе. Сад је свима у кући (сем .јадној Амалијн) било јасно, да Ревека мора нћи, н велико и мало држаше (с једним нзузетком) да то ваља да буде што је могуће ранпје. То ти наше добро дете преврге свс Фпјоке, ормане, кесице, своје играчке, прегледа све хаљиее, Фишне, драпгулије, чипке итд. бирајући те ову те ону за поклон Ревеки. Она оде п оцу, велпкодушном брнтанском трговцу, којијој је рекао: да ће јој дати толико гвинеа колико је њој година, па замоли то^а старога џентлмена: да даде новаца драгој Ревеки , којој сад баш ваљају, а она сама не оскудева нн у чем. Она наговорп п Ђорђа Озберна да што прпложп; н он се нпје нећкао (јер је бно лаке руке, као п сви официри). Он оде п у Бунд Стрит и купи диван шешир и ванредан спенсер,') каквп се само за новац могу узети. — Ово ти је Ђорђе дао. драга Ревека — рече Амалија, поноспто гледајући у кутпју, у којој су били поклони. — Какав пма само укус! Нпко нема као он. — Нико — рече Ревека. — Колико сам му захвалеа! А у себи је мислпла: — Та он ми је н спречио удадбу. С тога је баш и заволела Ђорђа Озберна. За одлазак се спремала веома равнодушно; а љубазне поклоне Амалнјине прнмала је тек после много уетезања н одбијања. Разуме се, да је до неба и вечито захваљивала г-ђи Седлејевој, али се много није еаметала сада тој доброј госпођи, која је .била забуњена, и очевпдно је избегавала. Кад јо.ј је г. Седле дао новаца, пољубнла му је руку, и молила га за допуштење: да га може сматрати као својега нежнога пријатеља и заштитннка. Њено је понашање било дирљиво тако, да јој он у мало не написа још један чек од двадесет Фуната стерлинга Али ту своју осетљивост заузда: чекала су га већ кола да иде на ручак. Тако се он нзмигољп са још једно: — Срећан пут, драго моје дете. Кад год дођеш у град, дођи увек к иама; знаш! Џемзе, у Маншен Хаус! 11) Хаљина без скутова.