Дело

330 Д Е .1 0 — Он се канда руга мноме ? Да ди се руга? — мислила је Ревека— Да лп ме је исмевао код ЈосиФа? Да ли га ннје пдашио? Можда он пеће ии доћи. Мрак јој се на очн навуче. Срце јој јако залупа. — Ви се све једнако шалпте - рећи ће, смешкајућн се што може наивније. — Прођите се шале, г. Иорђе, мене овде нема ко да штитн. Кад она пзађе, а Амалпја га ногледа прекорно, тада Ђорђу дође нешто мало крнво, као човеку којн је неиотребном непажњом увредпо то незаштићено створење, па рече: — 0 драга моја Амалоја, ви сте и сувише добри и љубазни. Ви не познајете свет. Ја га познајем. Вашој драгој пријатељици, Мис Шарповој, ваља показати њено право место. — Да лн ви не мпслите да ће Џон — — — Части ми, драга, не знам: хоће лн он, плп неће. Њиме не заповедам. Само знам да је он уображена будала, п да је оно мпло девојче довео у веома незгодан ноложај, оно премило мало, мало. мало маче! Опет се стао смејати, п то тако пстински, да се и Амалија аасмеја. Тога дана не бп ЈосиФа ннкако. Алн се Амалија није због тога плашида, јер је та мала наводаџпка одмах нослала слугу, Самбовог ађутанта, у стан братов, да потражи неку обећану књигу п да ппта: како је њему. Одговор од Браша, Јосифовп слуге, гласпо је: да му господару није добро, и да је код њега лекар. Мпслила је да ће онај сутра зацело доћн, али о том ннје смела нп речп прозборпти са Ревеком. Цело оно вече, носле воксолске вечерн, није нп ова нп пз далека наговестила ишта о том. Сутра дан пак, кад су обе девојке седеле на софп, са неким радом божем, нли писањем писама плп чптањем романа уђе у салон Самбо са својпм уобпчајеним љубазнпм осмејком, са накетом под пазухом и ппсамцем на нослужавнпку, па рече: — Писмо г. Џоа, Мис. Како га је Амалија дршћућп отварала! Оно је гласпло: Драга Амалпја, Шаљем тп „Шумско СнрочеЛ Јучесамбио веомаслаб. Данасоетављам град п одлазим за Челтенхем. Пзвпнп ме, молнм те. ако пкако можеш, код љупке Мнс Шарпове због мојега понашања у Воксолу, п молп је: да ми опрости п да заборави на све што сам јо.ј могао рећп онако загрејан оне Фаталне вечерн. Чим се опоравнм, јер ми је сад здравље I веома потресено, отпћи ћу у Скотску на неколнко месецп, п јесам вазда твој Јос. Седле. Смргна пресуда потпнсана. Све било па п прошло. Амалпја ннје смела погледатп у Ревекино бледо лице п успламтеле очи, него спусти писамце у крило својој другарицп, устаде и оде горе, да се сита нанлаче.