Дело

334 Д Е Л 0 Кочн.јаш Џон, којп је једпно терао кода, ннје хтео сићи нм да звони; он замолн некојега момчића што млеко носи, да за њега то учини. Кад се зазвони, између ишпака на завесама у трпезарији појави се .једна глава> а врата отвори некп човек у пепељавим панталонама и днзлуцима, у стару нрљаву капуту, са старом избледелом краватом око рутава врата, са глупнм, црвеним лицем, ћелав п развучених усана. — Је лп то Сер Пнта Кролеа дом? — уппта Џон са бока. — Јест — одговори онај човек с врата н климну главом. — Изнссн опда овај куфер — рече Џон. — Сам га изпеси -- рече вратар. — Зар не виднш да пе могу оставити коње. Де мало опружн гњате, па ће ти госпођнца датн да пешто поппјеш — рече Џон па се грубо насмеја, јер вишс ннје имао уважења према Мис Шарповој, пошто је она прскппула са кућом њсговога газде а при одласку ником од слугу нп пребијене паре ннје пружила. Иелавко извуче руке из џепова од ианталона, приђе па тај позив, бацн на раме куФер Мис Шарпове, и однесс га унутра — Узмпте, молим вас, ову корпу н овај шал н отворпте ми врата, рече Мис Шарпова веома срдито. — Ппсађу г-ђи Седлејевој, па ћу јој казатп како сте се показали. — Пишите, марим ја — одговори јој Џон. — Мислим да писте ништа заборавили. Нп ону Мис Емину хаљину; је ли п она ту? Ону, што је она собарнци својој хтела датп. За цело ће вам леио стајатн. Затворп врата Џиме, наопако ће вам од ње бити — продужи Џон пружајућн палац на њу — што је то глоба, што је то глоба! — и уз те речп кочијаш Седлејев окрете назад. У ствари он се пазно са собарнцом, о којој је реч, па му је бпло криво, што је она њу лпшила тога поклона. Кад Ревека на знак онога у дизлуцима уђе у трпезарпју оггази да она није нншта боља од других, кад су домаћи ван града. Изгледа као да п верие собе тугу.ју у осуству господара својих. Турска је простпрка по поду била увијена и завучеиа под орман за посуђе, одакле је суморно гледала. Слпке скриле своја лица иза овечалпх хартија. ,/1ампе, што са плаФона висе, увијене у некакву ружну кесу од холандског платна. Завесе на прозорима не внде се од којекаквих накарадпих увоја. Мраморна биста Сер Уолпола Кроле гледа из својега мрачнога угла у голо огњиште п решетку му гвоздену зејтином намазану, као и празну корпу за посетннце до камина. Етажер пза тепиха. Столице изврнуте п уза зид прис.лоњене по реду. У углу према оном, где је статуа, а који је био мање мрачан, на округлом сточпћу биле су каније, све пздрпапе, по облпку нека старипа. До огњишта су пак биле две столице, један округао сто, некп огорели роштиљ и машице, а над ватром, која је слабо пуцкарала, лонац