Дело

ТРЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТИН 335 од лима. Па столу је стајало парче спра н хлеба, светњак од калаја и нешто дрнога Порто-вина, на дну једнога суда од иннте. — Вн сте ваљда н ручали? Да вам није много врућина? Бпсте ли који гутљај пива? — Где је Сер Пит Кролс? — угшта Мнс Шарпова достојанствено. — Хп, хи! Па ја сам Сер Пит Кроле. Сет’те се да ми дугујете једпо пнво, што сам вам упео ствари. Хн, хп ! Пнтајге г-ђу Тинкер.... г-ђа Тпнкер, Мнс Шарпова; г-ца гувернанта, г-ђа надзорница. Ха, ха! У том се тренутку указа госпођа, коју он назва г-ђа Тпнкер, са лулом и Фишеком духана, ради чега је и била послана на мипут два пре него што ће Мис Ревека доћп. Она метну у шаке те стварн Сер Ппту иоји се бејаше иосадио крај ватре. — Камо море још две паре? — рече јој. — Камо, море, кусур. стара Тннкер ? — Ево — баци га она у угао. — Само баронетп цркавају за аспром — Сваког дана по две паре годпшње нзноси седам шплинга, а то је камата од седам гвннеа. Пазпте стара Тннкерова на своје двопарце, да вам шилинзи пе Фале. — Уверавам вас да је то Сер Нит Кроле, девојко, јер скапава за двопарцима. Познаћеге вп њега и боље још — рече мргодно г ђа Тинкерова. — И нећу вам се с тога мање допастп, Мис Шарпова — рећи ће на то ста.ри џентлмен врло учтиво. — Ваља ми прво битп правичап, па онда дарежљпв. — Тај ннкад никому пребијене аспре пије дао — мумлала је г-ђа Тинкерова. — Није, нити ће икада; то је противно мојпм прннциппма. Идпте Тинкерова те допесите другу столнцу из кујне, ако хоћете да седпете. Па онда да се мало заложимо. Одмах затим забоде он својом виљушком у шерпу са сосом на ватрн, извадн одатле црево п главпцу лука, поделп на два једпака дела и отпоче јестн са г-ђом Тпнкеровом. — Ви’те, Мис Шарпова, кад нисам ја овде, г-ђа Тинкерова се тада храни за своје паре. Кад сам у граду, она ручава са мојом породпцом. Баш мп је мнло што Мис Шарпова није гладна. Јел’те, Тинкерова. н вама је? II онн се наклопнше на своју скромну вечеру. Кад повечераше, Сер Ипт Кроле нрипади своју лулу; а кад се већ спусти мрак, он запалп комаднћ свеће на једмом шпљку, па из својих дубоких џепова нзвади чптаву гужву од разннх хартнја, па стаде прелпставати и уређиватн. — Ви’ш, душо, ја сам амо дошао због неке парнице, н тако се деснло да ми се сутра укаже задовољство путовати са тако лепом сапутницом .