Дело

336 Д «Е .1 0 — Ко шта радп, он се само парничи — рече г-ђа Тпнкерова па дохватн стакло са вином. — Пијте, на пружнте редом! — рече баронет. — Да. душо моја, опа има право. Нико у делој Ршглеској нпје внше ни добио ни изгбуио нарннца од мене. Ето, видите: ово је Кроле, баронет, протнв СиаФла. Та, добпћу га, плн псћу битн Пит Кроле. Овде Подер и Кумпаннја нротив Кроле, баронета. Овде пак туторн Снелске парохије против Кроле, баронета. Али они овде немају доказа; утринаје. Нч пх се не бојим. Земља је моја. Иарохпјалпо јс таман толпко, колико је ли ваше, нлн г-ђе Тпнкерове. Гонићу их, па да ме хиљаду гвинеја кошта. Погледајте само, молнм вас, дете моје. Имате лп леп рукоппс? Баш ћу се користити њиме, као будемо једном у Краљичином Кроле. Будите уверенн, Мис Шарпова. Од кад ми је старка умрла, све ми ваља да мн когод у томе помаже. — И она је била тако опака као и он — рече Тинкерова. — Са сваким се лиФерантом свађада; за четирн годнне нроменпла је чегрдесет н осам лакеја. — Бнла је тврдпца, врло чуварна — рсче просго баронет, алн мп је вредела мнпгих пара; норед ње мп није требало надзорнпка. Дуго се времена водпо овако интпман разговор, што је гошћу веома заннмало. Имао Сер Пнт Кроле ружнпх или леппх страна, он пх није крио. 0 себи самом говорио је пепрекпдно, покаткад најдошпјим семпшерским нагласком, а каткад топом светског човека. Најзад уз до џггак: да Мис Шарпова буде спремпа за пут у пег часова сутра пзјутра, оп јој пожеле лаку ноћ говорећи: — Ви ћете спавати са г-ђом Тннкеровом ноћас; постсља је пространа; пма за обе места. На њој је издаиула покојна Леди Кроле. Лаку ноћ! После тог поздрава оде Сер Пит, а достојанствена Типкерова, са свећњаком у руцп, пође навише прође норед нустих великнх салонских врата, са бравом у хартпју завнјеном, а отуда у велику предњу спаваћу собу, где је Ледн Кроле проспавала нотоњи сан свој. Постеља п соба изгледаху толико гробни п тужни, да бп могли слободно уобразптн е се дух Леди Кролеве још вије по тој просторији. Поред свега тога Ревека обнгра целу собу врло жнвахно, нагвнрн у пространу гардеробу, у ормане разне, повуче Фпјоке, које беху закључане, разгледа жалосне слнке п прнборе за тоалету, док се стара насто јатељка молила Богу. — За живу главу пе бпх могла заспати у овој постељи док се не бпх Богу помолила и савест умирила — рече стара настојатељка. — Та овде пма места п за нас двоје и још за пола туцета духова рсче Ревека. — Испричајте ми све о Ледн Кролејевој н Сер Питу Кроле, н о свпма њиховим, слатка г-ђо Тинкерова. Али ова мала пследница ннје могла ставитп на пспит стару Тинкерову, него јој ова показа: да је ногтеља место за спавање, а не за раз-