Дело

ТРЖПШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТИНА 337 говор; намести се у својем крају постеље и спавање отноче таквим швпкањем, какво само потпуио невип нос може учпнитн. Ревека је врло дуго лежала будна мислећи о сутрашњнци, о новом свету, у који улазп, и о својем успеху у њему. Свећа се отомбољи у светњак. Од настрешнице оџакове пође велика сенка но неком старом нонлеснивелом раду најути, без сумње покојне госпође Кроле, и на две мале породичне сдике два мдадића, једнога у школској униФорми, а другога у црвеној војпичкој хаљинн. Спремајући се да заспн, Ревека овога последњега изабра да сањз. У четири часа, тако руменога јутра, кад и Грет Гонт Сгрит изгледа весео, верна Тннкерова пробуди своју другу но преноћишту, замоли је да се спреми за полазак, одмандали и откључа врата што на улицу воде (чије звецкање одјекну у задремадој улицп) па се упути у ОксФеру Стрит, н нозва одатле једнога кочијаша. Није потребно навести нумеру тога кочнјаша, нити казивати: како је он тако рано стајао ту, у близнни Суоло Стрита у надп : да ће 'га, посрћућп из крчме, патраиати какав млад гпздавац, којему могу ваљатп кола да до куће оде и који ће му платити онако обилато, како се то већ у том стању и чпнн. Наравио да ни помињати пе треба: да се тај кочијаш јако преварно у рачуну. ако је онако разумео, као што смо горе рекли, и да му честити баронет за вожњу у Сити не даде ни кршене наре преко таксе. Узалдуд је Џихју наваљивао и мољакао; узалуд бацио у олук кутију са шеширом Мпс Шарпове, и клео се да ће суду тужитн својега насажира. — Боље би било да баталиш — рећи ће неко од слугу шталских; — то је Сер Пит Кроле. • Тако је. Џон — повика одобравајући баропет — н да впднм тога, којн ће мене смети да позове на суд. — Вала, ја баш оћу — рече Џон процедивши кроз зубе и баци на кров од кола пртљаг. — Кондуктеру, задржи за мене место на боку — викну члап парламента кочнјашу, а овај му одговори : — Хоћу, Сер Пите — па додирну руком шешнр, док му се унутра превртало, јер је то место било обећано неко^г студенту пз Кембриџа, којп би му зацело дао напојпнце. Мис Шарпова доби горње место у колима, за која већ можемо рећи, да ће је увести у тај нространн свет. Како је студенат из Кембрпџа срдито пребацио пред собом некпх својих пет капута, али се одобровољио кад је Мис Шарпова морала из горњега седишта изаћи н сестн иокрај њега, а он је огрнуо једним својнм капутом, и јако се расположпо; како су се сипљиви господин и надодана госпођа клели чашћу својом, да се дотле ннсу ннкад повезли на најмљеним колнма (а у таквим је колпма онда била увек ио једна таква дама. На жалост: била; али где су сада та кола'?); како се дебела удовица са боцом брандиа посадила до њих, како им је кондуктер тражио иоДело XVII 22