Дело

ТРЖПШТЕ ЉУДСКПХ ТАШТННА 339 ти младим официром ншла тамо, где те очекпвало уживање п срећа, а ја сам целе ноћп мислпла о тебп : како играш код Паркпнсовпх, као ирва лепотица, зацело, на забави. Мене је кочпјаш довезао у старпм колнма у градску кућу Сер Нита Кролеа, где ме Џон, кочијаш, пошто ме на све начпне малтретпрао (то, ах, спротпци п незашгпћеној често пасира) предаде на старање Сер Ниту, п ја проведох ноћ у некој сгарој, грозној постељп, са таком истом настојппцом, која се о кућп стара. Целе ноћп ока на око нисам склоиила. Сер Иит пнје нн палпк на баронета, каквим смо ми замишљали баронета, док смо чптале Цецилпју у Чизвику. Он ти је пешто пспод Лорда Орвиља; што се може горе зампслптп. Зампслп стара, дежмекаста. омалена, проста и врло прљава човека, у овечалнм хаљннама п отрцаним дизлуцима, којн пушн некакав крџак п свој одвратнп оброк кува у лонцу од лпма. Говорн некнм провинцпјалнпм дијалектом, и непрестано се свађао са старом пастојнпцом п Фијакеристом, којп нас је довезао до гостионпце, одакле ће нас одвестн друга кола .до куће, а у којпма сам пстовала понајвпше за све време иутовања: на крову. Чпм је свануло, настојпица ме пробудила, и док нпсмо стпглп до гостнонице седела сам унутра. Кад смо дошли до некојега места, званога Лпкпнтон, окупи страшап пљусак, зампслп! А ја сам морала пзаћи напоље, јер је Сер Иит био газда од коња, на како је у Мадбери дошао неки путнпк, којп је хтео унутра седети, ја тада морадох пзаћн на кров али ме ту неки младн господин нз Кембрпџа, ђак, огрну једним од својихнеколпко големих канута. Изгледа, да су овај ђак и кондуктер добро познавалп Сер Пита, п целог му се иута смејали. Обоје су га звали матора џимрија, што ће рећп врло лукав н тврд човек. Тај ннкому не да пребпјепе паре, како веле, а ја такву пискост страшно мрзим. Онај ми младпћ рече: да од нотоње две штације чисто милпмо, .јер је на боку Сер Нпт, и његовп нас возе коњп за овај део пута. Не Фали им никако бнч, кад само ја дочепам у своје шаке узде у Скуошмору — рећпће младп Кантаб.') — „Алп само поштепо ожежпте, господпне Џече“ рећп ће му кондуктер. Кад сам разумела значење овнх речп, и да ће овај младпћ терати кола за остатак пута, п осветпти се Сер Пптовпм коњма, слатко сам се пасмејала. Ипак нас у Мадберпју очекпваху кола са четпрп дпвна коња, са опремом са грбом, далеко четнри мпље од Краљпчинога Кроле, и мн уђосмо свечапо у парк господина баронета. Ту је лепа алеја Једпу миљу дуга. На уласку (где су на стубовима с обе стране по један голуб н змнја држали по један грб породнчнп). 1) Кембреџац, студенат кембричкога универзитета. Пр.