Дело

поклонп нам се неколнко лута Једна жена, док Је отварала стара гвоздена врата, налпк на она у гнусном Чпзвпку. — То мн је тек алеја, мпљу дуга — рече Сер Пит. — За шест хиљада ф. ст. нма ту саме чисте јапије овај госа. Мислите ли ви да је то мала ствар? Замислн, изговарао је место ауепие : еиепие; а место поНпп^: поОгтк', тако глупо! У Мадберп је узео својега г. Ходсена, пекаквога гејака, с којим се делога пута разговарао о забранама, продајама, наводњавању, о Фермама н Фермерпма, све о чем ја пн појма нисам имала. Сема Мелза ухватили да крншом ловп дивљач: а Петра Болеа одвелп у сиротињскп дом. — Ноштено су урадили; он, са Фамилију, краду ме већ сто иедесет годнна — вели Сер Пнт. Мора да је то какав нанолнчар, који нпје пмао да илатп кирију. Сер Ппт бп могао да каже и „са својом Фамилнјом“, алп се богатн баронети не мора.ју обзпрати и на синтаксу, као што морају јадне гувернанте. Пдућн тако спазих црквени тороњ изнад старих бреза у парку, а пред овим, на рудини, а пзмеђу неких стаја, једну стару кућу од црвених опека, са неком уском путањом, свом у бршљану, н од сунца светлпм ирозорима. — Је лп ово ваша црква, Сер'? — упитам г. Пита. — Јест, но.си је ђаво (само што је ту Сер Ппт нзговорпо много безбошнију реч). Шта ради Бјути, Ходзене. Бјутпјемој брат, дете моје, мој брат свештеник овдашњи. Ја га зовем Бјутн и Стока. Ха! Ха! II Ходзен се смејао, а после загледа тамо озбпљннје па рече: Ма, бој се, гбоље му је, Сер Пите. Јуче је изјахао на својем пониу, и гледао наше жито — Гледао његов нос, ђаво га.... (н овде Сер Пит нзговорн ону нсту безбожну реч). Зар му никад не могу доћн главе бранди и вода ? Тако се окорео на овом свету као онај стари, како га оно звасте, а, стари Матусалем. Г. Ходсен се онет смејао, па рече: Дошли му снновп нз школе, иа на мртво испребијали Џона Скрогена. — Ама зар моЈега другога чувара дивљачи! — продера се Сер Ппт. — Био је, Сер, на поповом земљпшту — одговорп Ходсен. Сер Ипт се разгоропадн и стаде претити и клетп се Богом: да ће пх потућп. ако их на својем земљишту затече. Затим додаде: — Продао сам ја право на ту парохију, Ходзене: ниједан од тих вуцибатпна неће је добптн: ја тн кажем. Ходзен му рече да је право н урадно. Но овом не сумњам: да су ова два брата у завади, као и свуда браћа идто су н сестре. Зар се не сећаш оне две сестре Скречлејеве, у Чизвику; колпко су се само опе тукле и свађаде, п Марије Бокс, како је опа страшно млатила Лујзу? Наједанпут виде Ходзен два мала детета, где по шумп купе суварке, скочп пз кола на заповест Сер Нпта, н лолете на њих са својим