Дело

ТРЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТИНА 341 бичем. — Ожежи их, ожежп, Ходзене — дерао се баронет; — док им душа не изађе, па их водп кућп, лопуже ниједне. Похапсићу пх, или се нећу звати Интом. Одмах се за тим зачу пљесак Ходзенова бпча по плећпма оних кукавннх малпшана, и кад се Сер Ппт уверн да су злпковци похватани, крете опет ка кући. Пред нас су бнле изишле све слуге н слушкпње у пресрет и / Овде ме, драга моја, прекинуло било прошле ноћп неко страшно лупање на моја врата, п замисли ко је то бпо! Сер Пит Кроле у спаваћој капи и хаљини. Ух, такве наказе! Кад се ја тргнем од таквога посетпоца, прпђе мн он п узе ми свећу говорећи: — После једанајест часова, Мис Веко, свеће нема. Сад у мраку свуци се п лезп, тп малп, лепн враже (тако он мене зове), н ако не желиш да тн свако вече долазим за свећу, онда гаси и легај пре једанајест. После тога он и г. Хорекс, кључар, изађоше смејућп се. Уверена будн, да их ни једном нећу нагнати на нову посету. Они пуштају ноћу два 01ромна пса, којп целу драгу ноћ лају и урлају по месечини. Сер II ит вели : — Овога пса зовем Рисом, јер је заклао једнога човека, јест, овај баш, п савладао би ако хоћеш бика; а његову сам матер звао Флора, а сад је зовем Крезом, јер је обезубела, те не може да уједа. Ха, ха, ха! Пред кућом (неком старннском зградом од црвене опеке, са високим оџаком и калкавом из доба Краљице Бесе,1) има балкон, иодупрт голубом и змијом, камо воде врата из велпке сале. А велика сала, мпла моја, зацело је толнко велика п тако нуста као п сала у замку ЈудолФа. У њеном огромном камину сместпдо би се пола школе Мнс Пинкертонове, а на решеци могла би, вала. врло лако вола испећи. Свуда около по зндовнма внсе слнке од не знам колнко предака Кролеовпх, некп са брадом п крезлама, некп са грдннм власуљама и у чизмама са впсоко уздигнутим врховпма; некп одевени у стежннке и узапе хаљпне, те пзгледају као да им је колац у леђима; пеки опет са дугим гргурама. Али, ох, слатка моја, ретко где честита струка. На једном крају те сале пмају велике степенице од црне храстовине, да те Бог сачува; а с обе стране грдна врата са јеленским главама пзпад њих, којима се иде у биљарду и библијотеку, и у велпки жути салон и омање собичке. На првом спрату пма бар двадесет спаваћих соба. У једној је од тих соба постеља, у којој је спавала Краљнца Јелнсавета. Јутрос су ме моје нове ученице мале, свуда туда проводиле. Веруј ми не бп нзгледале ни мало мање мрачне, све да и нису завесе вечпто спуштене; п мало их је таквих у којпма не бпх очекпвала да се са каквнм духом сретнем онда, кад нису прозори отворени. 1) Јелисавете.