Дело

342 Л Е .1 0 Соба за учење мц је на другом спрату, и из ње се иде на једну страну у моју спаваћу собу, а на другој странн, у собу мојих учепица. Да.ве су ту собе за мдадога госиодииа Пнта, нначе мдадога г. Кролеа старнјега сина, и собе мдадога господниа Родеиа Кроле. Овај је ОФицир, као год и још неко, н отншао је са својнм батаљоном. Могу те уверити да у собама није оекудице. Могао би се цео Расед Сквер паселитп, па још и да претекне. По часа по нашем доласку зазвопи велико звоно за ручак, и ја спђох доле са своје две ученнце (два обична детета од десет и осам годпна). Снђох у твојој леиој муселпн хаљпнп (ради које се г ђа Ппнерова одмах надурила, шта сп је мени дала). Овде ће ме, знаш, држати као своје, само кад буде гостију, ја ћу с децом горе ручати. Еле, зазвони велико звопо за ручак, и сви се састадосмо у малом салону, где је седела Мајледи Кроле. Она је Кролеу друга жена, а мати овим девојчицама. Бнла је кћи некојега гвожђара, па се онда сматрало: да се особито добро удала. Изгледа да је била некада лепа, п увек плаче за својом изгубљеном лепотом. Бледа је, мршава и испала јој плећа; мучно да сама којугод изусти да рече. Разуме се, бпо јој је п пасторак ту. Он је бно у потпуној тоалетн, н тако помпезан, као какав церемонпмајстор. Блед је, сух, ружан, ћутљпв. Ноге су му танке, нема прсију, коса му боје као у сена, а брада боје као у сламе. Сушта слика покојне му матере, Гризелде, из племићске нородице Бинки; њена слика висн над камппом. Госпођа Кроле приђе менн, ухвати ме за руку говорећи њему: — Ово је нова гувернанта, Мис Шарпова. — Тако! — рече млади господин Кроле, па опружи шију напред једном, па се загњурп опет у читање неке брошуре штојеи дотле чииио. — Држим да ћете ви волети моје девојчице — рече Ледп Кроле са поцрвенелим вечито сузним очнма. — Уха, мамице ; иа разуме се да хоће. Впдела сам од првог пута да мн се не треба страшити ове девојке — рече старнја јој кћи. — Мајледп, постављено је — рече пм кључар у црну оделу, п са белим колиром, који је изгледао као нека од оних јака из доба Краљнце Јелисавете тамо у сали. Она нође у трпезарију под руку са младим господином Кроле, а ја за њом, са мојпм малим ученпцама, .једном с једне, а другом с друге стране. Сер Нит је већ био тамо са сребрнпм бокалом. Тек што је изишао пз подрума, а п он такође у потпуној галн, то ће рећи: скннуо је дизлуке и тако показао своје мале крутељасте ноге у вуненпм чарапама. Орман за посуђе био је ирекрнљен сјајним старинским тањирииа, старпнским купама, од сребра н злата, послужавннцпма и зејтињачама, као год у дућану код Рандела п Брица. На столу је исто тако било све сребрно, а с обе стране ормана за посуђе стојао је по један лакеј у жутој капарпнској ливреји, са рнђом косом.