Дело

Д Е А 0 о г. о X ГИАВА Ревека почнње тећп пријатеље. А сад, пошто су Ревеку иримили као члана породпце тако љуике, каквом смо је насликалн, дужност је Ревеки била да се покаже, како је сама рекла, пријатном својпм добротворима, и да задобије њихово пове■ }>ење, колпко боље могла буде. Ко се не бн днвно овој врсти захвалностн од једнога иукога сирочега. Па, ако бп у том бидо донекле н себичних рачуна, ко бн се п огрешио друкчпје рећп до: да су њенн рачунп оправданн. — У овом сам свету ја сама самцита — говорила је ова девојка без игде икога. — Ни на шта ми се ие ваља ослањати, до на свој рад. И док оно дериште са руменнм образима, она Амалнја, која нпје ни за мој малић, док она пма десег тнсућа Фуиата и већ готовога младожењу, менп, јадној Ревеки (којој је и лице од њенога лепше) остаје само моја памет,да се са овпм светом борим. Па да впдпмо: да ли мп моја памет неће помоћп, н да лп ћу моћи кроз који дан показатп Мпс Амалији, колпко ја сама по себи впше од ње вредпм Не, ја не мрзнм ону Амалнју. Ко би могао мрзетн онако добро п честито створење? Али ће инак то тек пешто бпти, кад сс ја једнога лепога дана далеко внше од ње уздпгнем у овом свету : а што н не бнх ? Ето тако је наша мала романтичпа нрпјатељнца сањала о својој будућностп. II немој ништа да нам се учини иепрнстојпим, што је опа у тим својим кулама у ваздуху увек замншљала мужа. Па о чему бп младе девојке и мпслиле, ако не о младожењн? 0 чему мнсле н њпхне мамице? — Ваља мн битн самој себп мамица — рећпће Ревека у себн, не без непријатне успомене на пораз у пропалим нлановпмз са Јосифом Седлеом. Она се дакле мудро решн да свој положај у овој породпцн у Краљичином Кроле што боље утврди а у том цнљу решн се: да иријатељем својпм учипи свакога, који бн јој могао шкоднтп или корнстнти. На како Ледн Кроле није бнла од таквих личностн, него жена пндолетиа, и тако слабога характер *, да је била без икаквога утицаја на домаће послове, брзо решп Ревека: да јој се ни мало пије иотребно старатп око задобивања њенога расположења, које занста не бн нп могла задобнтн. Својим је ученицама обично говорила о њнховој „јадној мамгР. п ако се ирема нстој ионашала хладном поштом, тек је осталима у породици обраћала задоста пажње. Са ученицама, које одмах задоби за се, имала је веома просту методу. Нпје пм младе мозгове замарала усиљеним учењем, него их на нротпв оставнла самима себи. Па од којега учења има впше користи него од само учења? Старија је волела књигу. Како је у библиотеци домаћој било доста дела пз лепе књнжевностн нз иоследњега столећа на Фран