Дело

ТРЖНШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТИНА 35:5 цуском п енглеском језику (хоје је првп банорет набавио у доба своје немилостп), п како нико у кући ппје узнемиравао рафове с књпгама сем ње саме, Ревеке, то је она била у прпјатном положају, да, тако рећп, шале радп обучи литератури Мис Ружу Кролеову. Тако су она п Мис Ружа прочитале многе Франпуске и енглеске књпге, међу којима можемо поменутп књпге ученога Др. Смолета, високоумнога г. Ханриа Филдена, љупкога и Фантастпчнога Мопзгеиг СгеЂШт-а млађега, којега је толико обожавао наш песннк Греј, и нензбежнога Моп81еиг с1е УоИагге-а. Кад је једпом млади Кроле запитао: шта читају деца, одговорила му је гувернанта: „Смолета*. — Смолета. Тако ! — рећиће задовољно млади Кроле. — Нстина су му ариче досадне, али нису тацо опасне, као у Хјума. Је ли то вп ириче читате? — Да — рећн ће Ревека. Али ипак не каза да је то била прича ХамФре Клинкера. Другом једном прилпком баш се ужаснуо, кад је затекао своју сестру са књпгом о Француским играма. Али, кад гувернанта рече: да је то дала радн разноврсности у конверсацији Француској, он се привидно задовољио. Млади се Кроле особито дичио знањем Францускога језпка, као човеку дипломати потребна (та за Бога, и он је био светски човек), н не мало су му ласкале похвале, којима га је гувернанта редовно обасп • пала због његовог успеха у том језпку. А укус је Мис Љубице бпо на против много грубљи н необузданнји него у њене сестре. Она је- знала сва скровита места, где су квочке на јаја насађене. Умела се успузати 'уз дрво п тамо оштетити гнезда пернатих певача. Задовољство јој је било јахати младу ждребад и јуритм по нољу као Камила. Њу су волели отац и онп у шталама. Била је и маза а и страшнло куваричино, јер је умела пропаћи место, где стоје тегле са воћем, и чим бп јој пале шака, десетковала би пх. Са сестром се изједна тукла. Никакву њезину грешку не би казала Мис Шарпова ни њеној матери, која би могла то казати Сер Нпту, нити младом Кролеу, што би још горе било, него јој је обећавала: да ће је критн; ако Мнс Љубпца хтедне битн у будуће добра и ако узволн своју гувернанту. Према младом Кролеу је бпла увек учтива п исправна. Пптала би га, кад у Француском тексту нешто не би могла разумети, и ако јој је мати бнла Францускпња, а оп би јој ту помогао на њено задовољство. II не само што јој је помагао у проФаној лптиратури, него је био толико љубазан, да јој и сам избира књиге озбиљније садржпне, и да се с њом подоста забавља. Она се много дивнла беседама у друштву „За помоћ протпв гладн*. Заинтересовала се за његозу брошпру о „Пивској слади“. Редовно бн бпла тронута, да јој већ п сузе пођу о његовпм вечерњнм беседама, па бп уздпшући говорнла иодпжућп очп к небу: — Ох, хвала вам. Сер! — а њега бн то толнко расположило, да би јој на то одговорио иружањем руке. Дело XVII 23