Дело

ТГЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТППА 361 занима њена болест од скора, која нам је довела новога госта у лпцу некојега младога лекара. Младим девојкама не ваља ннкад очајавати, драга моја. Тај је доктор еакричио твојој извесној пријатељици да зна: да бп пристанком својим за тнтулу гђе Глоуберове, постала украсом целога лекарскога реда! Ја на његов безобразлук одговорим: да су лекарству довољан украс златан тучак и аван. Ваљда сам ја за то рођена, да будем жена паланчанскому лекару! Г. Глобер оде кући веома узбуђеи због овог одбијања, тамо узе два три прашка за умирење, п сад је, хвала Богу, потпуно здрав. Сер Питу се здраво допао мој одговор. Знам да му не бн било право, кад би пзгубио својега секретарчнћа. А знам да ме та матора дркела волн толико, колико год је он у стању ма кога другога волети. Запста, днвно! Је лн‘? Поћп за иаланчанскога анотекара, носле... Не, не; не могу се тако брзо старе успомене заборавити. Вратнмо се Чмалодвору. Од пре неки даи пзгубили смо Чмалодвор. Дошла је слатка Мпс Кроле еасвојим дебелим коњима, дебелом послјчом, крупним наследничким грбовима; велика, богата Мис Кроле, са својпх седамдесет тисућа у петпроцентним државним папирнма, у коју, боље рећи у које, њена оба брата гледају као у Бога. Оиа ти веселница пзгледа врло апоплектичном. Нпје ни чудо што јој се браћа плаше. Само да их видиш како се то отимају ко ће јој наместити узглавке, ко пружитп кафу. Она вели; — Кад дођем овамо у провинцују (а прнлично је хумористична) остављам моју ласкатељку Мнс Бригову код куће. Тада ми то постану моја браћа, моја браћа: људи. Кад она амо дође све је шпром отворено, и један месец дана рекао би човек: да ту сад седн Сер Уолпол Кроле опет. Ту су ручкови. вожња на четворки; слуге у новим капарпна хаљинама: пије се клерет и шампањац, као да нам је то свакодневно ппће. У школн горе воштаиице, н каминн се ложе. Леди Кроле обуче своју најлепшу грах зелену хаљину, моје ученнце остављају своје тешке цокуле и овечале отртаче од шкотскога кариранога штофи, а обују свилене чарапе и капуте од му селнна, како н доликује кћерима једпога баронета. Јуче дође Ружа у жалосном стању. Њена најмилија крмача из Уилтшера оборила је и упропастила најлепгау лила-хаљипу од свиле у цветовпма, тим шго је по њој тапкала. Да је то бнло пре недељу даиа грозно би се дерао Сер Пит, пзвукао би јој јадници ушн, п осудио је на хлеб н воду за читав месец дана. А овако само рече: -Док оде тстка само, наплатићемо се ми, госпођине* — а смејао се случају асли простачки. Надам се да ће његов гиев проћн још пре него што оде Мис Кролева. Надам се тако ради саме Мнс РужеБоже мој, како ли је дивап тај прпмирителни судија, тај нован! Други чудиовати утпцај Мпс Кролевиних седамдесет тиеућа Фуната штерлпнга може се видети у међусобном понашању два брата Кролеа. Рекао би човек да баронет и попа нису ова наша браћа, пего она некадања, која су се целе године мрзела, а о Божићу заволела. Прошле сам ти годипе писала како је оиај гнуснн тркачки пон о беседн ружио нас