Дело

362 Д Е .1 0 у цркви, н како му сс Сер Пит исхркњавао у одговор на то. Кад дође Мис Кроле нигде те мржње ни од корова Сви из дворца иду у парохиски дом и гчсе уегва: поп н баронет говоре о свпњама, кријумчарима ловачким, о гроФОвскпм пословима веома љубазпо, па се не сваде нн кад иодобро потегну. Мора бити да Мис Кроде пе мари да чује за њихову свађу, и да им је попретпда: ако је увреде тим, да ће имање оставити векојему Кродеу у Шропшеру. Кад би тн у Шропшеру ималн све че« тнрн даске у гдави, они бн по мојем мпшљењу, зацело и добпли цело њено имање. Алн је тај Кроле у Шропшеру поп, као рођак му у Хемпшеру, те је до срца увредио Мис Кролеву (која је к њима одбегла од своје неумешне браће) својим ускогрудим моралисањем. Биће да је хтео свако вече држатн молптве. Од кад је Мис Кроле овде нашп су молптвенпцн затворени, а млади Пнт, којега она нн очима да внди, отишао је у град. Али нам је зато дошао младп гиздаван, у колико се сећам капетан Кроле, и мислим да ће те ннтересоватн да чујеш каква је то зверка. Он је. дакле, претерано висок, леп младпћ, говори крупно, а грдно ружи. Млађе муштра и сви га опет воле, јер сппа повац обема, те ће му онн учиннти, што му дугаи воља Прошле су недеље шумари њихови па мртво име истукли судскога извршитеља и његовога млађега, којп су дошли из Лондона, па се шуњалн око зида да капетана ухапсе за некн дуг, па пх још у мало нпсу новезалн п оловом запечатили као лопове дивљачи, само да се баронет ннје умешао. Ја дено вндим да капетан презпре до крајности својега оца и зове га маторим геаком, матором мешином п сланинождером маторим и још масом тако краспих имена. Код дама је ужасчо извикан. Он своје ло вачке коње довлачи дома, дружи се са сељацима овдашњим, позпва на ручак којега њему драго, а Сер Ппт нн зуба да промоли, јер се боји да не увреди Мис Кролеову, те да ова пре капље пе променп своје завештање. Да ли да тн кажем: какав сам комплнменат добила од каиетана? Баш ти морам казати. Тако је леп! Једпо вече по обеду ималп смо игранку. Ту је бно Сер Хадлстен Фадлстен са нородицом, Сер Џојлез Уепштон п његове младе госнођпце, и не могу да знам ко још. и колико пх је још било. Пујем ја, еле, да он говорп: — Зевса ми, баш је жестока омица! — ту је мислио на твоју понизну службеницу. II указао мп је част да нграмо два пута у контра дансу заједно. Са сеоскнм се илемићпма особито слаже; са њима пије, кладп се, јаше, спори о лову п осталим задовољствима. Алп вели да су паланчанске девојке наауКене. И ја нз мнслим да он грешн. Само да си впдела како су се пречале на мене сироту! Док оне играју, ја седим за клавнром и марљпво им свирам. Али прошле ноћи дође мало ђорнут пз трпезарпје, и кад ме внде дајасве непреставпо тако радпм, просио гласно пзговори: да ја од свију