Дело

ТРЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТАИГГИНЛ 363 у целој оној собп лепше свнрам, и закле се свим на свету, да ће довести музиканте пз Мадбериа. — Хоћу да одсвирам једну народну — рећнће г-ђа Пјунтпница врло жнвахно. То је црнпурасто женско сатурбаном, доста гурава, а очи јој играју као на зејтину. II пошто капетан н твоја мала сирота Ревека одпграше једну игру, прнђе она и учини мн ночаст хвалећи моју пгру! До сад то нико овде није чуо. Охола г-ђа Бјутинпца, прва рођака грофа ТиптоФа, која ннје удостојавала своје посете ни ,1едн Кролеову, сем кад јој заова дође. Јадна Леди Кроле! Док је овамо све играло и уживало, она је горе седела и гутала нилуле. Ја сам се г-ђи Бјутнници изпенадпо веома допала, па ми рече: Драга Мис Шарпова, што не дођете са дечпцом до парохнске куће? Како би им се сестре радовале Зпам ја шта је у њеној главп. Ннје нас Снњор Клеменгнје учпо клавиру за црне очи. Пошто ли то мисли г-ђа Бјутнница дадобавп учитеља за своје кћери? Ја њене планове нрозирем, као да ми се нсповедала. Али ћу отпћи, јер сам се решила: да се нпкому не замерим. Зар није обавезна то чннити спрота гувернаита, без игде пкога својега у свету? Попадија ме обасипала хвалом за успех мојпх ученнца, а све то, нема сумње да ме придобије. Јадна. глупа паланчанка! Као да је менн пукло баш срце за мојим ученицама! Сви ми веле, мила Амалија, да ми твоја роза машла и инђиска муселннска хаљина особнто лепо стоје. Сад су већ попрнлично штрапацирапе, али ти знаш да мн. сиротице пе можемо увек доћн до 1е Каесћез ГоИеШез. 0, ала сн по сто пута сретња ти, што ти само ваља отићи до С. Цемс Стрита, и што нмаш милу мајку, која ти даје што тп душа хоће. Збогом, премила девојко, Твоја одана Ревека. II. П. Само да си вндела какве су изгледале Мпс Блекбрукове (кћерц адмирала Влекбрука, слатка), Фине девојке у оделу из Лондопа, кад ме капетан Роден пзбрао за пар у игри. Кад је г-ђа Бјутпница измамила од Мпс Шарпове (а њу је наша мудра Ревека брзо прозрела) обећање да ће је посетити, навали на свемоћну Мис Кроде, да она опет поради код Сер Ппта Добра стара ледп која је и сама волела весеље, а волела да су и други весели око ње, бејаше тим просто очарана и готова да васпостави мнр п узајамност пзмеђу два брата. Стога бејаше одлучено да деца из обе куће пду једпо другому чешће од тада, а већ прнјатељство је трајало као што се само по себн разуме, дотле, док је расположна стара посредница била ту, да мир одржава. — Што си позвала ону бптангу, Родена Кроле на ручак? — рећиће иопа својој женн, док су пролазнли кроз парк. — Тај ми ппшта не треба-