Дело

ТРЖПШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТППА 367 Тако јо матора Фплантропкпња туткала себп равну па своје поруке, своје помодне снтнице, п сваковечерње читање Фрачцускпх романа, док не бп заспала. 5Г то доба, као што ће се неки од старпјпх чпталаца сећати, племнће су веома занпмале две ствари, које су, како новине тврде, као наручене за адвокате. Иоручнк ШаФтел утекао са Ледп Варваром Фицурзе, (ГроФа од Брупнса кћерн и пасљедницом), и спромашнп Впр Вен, племпћ. око својпх четрдесет годпна, којп је све дотле био ваљан човек н нмао велпку нородицу, наједаред срамно напустпо своју иородицу, због неке г-ђе Ружмол, глумпце, којој је бпло шездесет и пет годпна. — Па то је н била пајлегииа црта у характеру Лорда Нелсена рећн ћс Мпс Кролеова. — Он је због женскога п отпшао до ђавола. У човеку, којп н то учини, мора да пма нечега цоброга. Ја страшно волим све неупутне бракове. А највише ми се допада кад какав племић узме млппареву кћер, као што је урадпо Лорд Флауерден. Онда све жене да побесне. Баш ми је воља да какав велпкаш иобегне са вама, драга моја, јер сте ви запста доста лепи. — Па са постнљоном п суруџпјом! Ух, ала бп то лепо било! прпзнаде Ревека. — А што ми се највише још допада, то је: да снромашан момак утече са богатом девојком. Баш ми је душа, да мој Роден умакне са којом тако. — Богатом илп свромашном! — А, тп, гуско једна! Роден нема ии пребпјене паре, мањ’ што му ја дам. Он је егШе с\е с1еИе8. Њему ваља да се запма, те да наирави каријеру у свету. — .Је ли бар спреман ? — уппта Ревека. — Спреман? Е, душо моја. Ништа ти он даље не зна од његова носа и онпх његовпх коња, регименте, лова п коцке. Алп он мора напредоватп. Он је тако дражесна лола. Зар не знате да је убио човека. а увређенога једнога оца гађао само у шешнр. У његовој га регпментп свп воле, и свп се младићи у „Уотнјеруи п код „Кокосовог Дрветаи просто куну њпм. Кад је Мпс Ревека Шарпова ппсала својој омиљеној прпјатељици извештај о малој игранцп у Краљичином Кролеу, и о начпну како је првн пут одлпковао Роден Кроле, чудновато је, да нпје све испрпчала, како је у ствари било. Њу је капетан до тога догађаја већ толпко пута бпо одлпковао. Шетао је с њом десетак пута бар. Бар јој педесет пута прпсветљавао у одницима и пролазу. Двадесет је пута дошао над клавпром увече (тада је Мајледн бпла горе, болесна, а ннко на. њу нн главе ннје окретао) док је Ревека певала. Писао јој је капетан п ппсманца, онако како је најбоље умела та глупа војничнна срочити. Алп се и глупост свиди женскпњу, као и најбоља памет. Само кад је првп пут такво нпсамце метнуо у партптуру, коју је она певала, тада је мала гувер-