Дело

368 Д Е .1 0 нанта устала, добро му се загледала у очи, подиже троугаони завпјутак у впс, махну њим неколико пута, као са качкетом, па га онда, пред лицем непрнјатеља баци у ватру, за тим му се иоклонила врло дубоко, па отишла на своје место, те отпочела још веселије певати. — Шта је тоР — упитаће Мпс Кроле кад јој се покварн дремка по ручку престанком музике. — Ништа. Била једна неверпа нота — рећн ће Ревека смејући се. Роден Кроле само је пуштао дим за димом, љут, као да га змија ујела. Како је то лепо од г-ђе Бјутинице што је увидела: колико се Мис Кролеова занела за малом гувернантом, па опет није била саревњива, него је опет позвала к себп па не само њу, него н самога Родена Кроле такмаца њенога мужа у пет по стотнпм акцијама оне маторе девојке! Она, Мис Кроле, и њен братанац посташе нераздвојнн. Он забатали лов п забаве у Фадлстена, чак није ишао пи па ручак ОФицпрпма у депоу у Мадбери; нпшта му мплије не постаде него цуњатп по парохијп Кроле, куда је и Мис Кроле излазила. А пошто је Ледн Кроле била болесна, што не би деца излазнла са Мнс Шарповом? Тако су она (слатка!) нзлазила са Мнс Шарпова и у вече би се неки отуда заједпо нсшке враћали. Не Мис Кролеова. Оиа ннје хтела са својих кола; него је двоје љубитеља питорескога, канстан и Мнс Ревека. јако било заволало шетњс но ноповом пољу, џбунасгом парку п густим усевима. — Ах, звезде! Ах, ове звезде! Учини мн се просто да сам дух кад у њих погледам — рече Ревека, а зеленнм очицама упнљи у небо. — Ох... да... Бога ми... тако и ја Мнс Ревека — одговори каиетан. занесењак. — Да ли вам не досађује моја цпгара, Мис Шарпова? Кад бп била у пољу, Мнс Шарпова је волела мирис од дувана, него бозна шта. Опа и повуче једном, два ли, што је најлепше умела, заштркну се, пасмеја, н даде цнгару опет капетану. Овај упреде бркове н распали је тако, да је пламтела кроз тамни усев, а све је подвнкивао: Зевса мн ох! Бога мп, ој, ој! Никад слађе сегаре у животу ппсам пспушио. II разум и збор његов били су тако сјајпн, како принадлежи тучному КОЊИЧКОМу ОФИЦИру. Старц Сер Пнт тамап је пушно своју лулу н пијуцкао пнво са Хорсксом, кључаром, и разговарао се о овцп, коју је ваљало заклатн, кад угледа овај пар, којп се онако забављао, па окупн грдитп: како бп он опу битангу Родена сад за мишке па папоље; само да није Мнс Кролеова овде. — Та он је лола прплпчно — додаће Хорекс — алп је онај његов слуга још црњи. Тај ти тако шњувара н око кујне и осталих стаја, како нп некп лорд не бп чпнпо. Алп ја мислим да је капетан напшао на мајстора — додаде после мало ћутања. А она је запста била мајстор и за њега и оца му. (Наставиће се)