Дело

327 Д к Л 0 У тамнпцу страшну одмах га отправе, На ужасне муке апостола ставе. Ал’ све залуд беше! Моћ нм не би јака, Да тог духа сломе. И ннкаквог знака Страдања и бола од себе не даде, Ннти једна реч му са усана паде! Смрт му беше блнзу, али страх далеко, Да ма кога ода, нпје речн рек’о; На пптање свако њино крвожедно Говораше увек све једно те једно: „Ја се зовем Левскн! Убнте ме, деде!..С И ничпје име споменут’ не хтеде. И крвници грозни, да крај томе буде Једног дана на смрт Левскога осуде! Силницн, светнна и тирани дивљи Хтелн би угушпт' сваки покрет живљи: Глас, који се чује, ум, што свет задпви И истину праву, која вечно жпви; Измпслише за све по једну секиру, Да уморе оне, који не умиру: Прометеју стена, внсока и хладна, За Сократа отров п клевета гадна, Ланцп за Колумба, ломача за Хуса И крст на Голготп за Бога Исуса И тако свршетак, што грознији бива, Тпм све већу славу будућност открпва. И он би обешен.1) / 0, вешало славно! По сраму п сјају ти сп крсту равно! Видесмо под тобом многе славне жртве, Како се окрећу у висини мртве, И игра се ветрпћ севера и југа, И охоли тпран, како им се руга. О, вешало славно! Тн свето постаде. 1) 6. Фебруара 1873. год. уСоФији. На истом месту иодигнут му је ведичанствени споменнк, открнвен 22. октобра 189о. г. Пр.