Дело

ВЛСИЛИЈЕ ЛЕВСКИ 871 Као ватра жива, као дух бејаше; Он беше невпдљив — привиТјеТве неко, Виде га у цркви, а после далеко, Како се појави и нестане тако, Гоњен беше свуда и прим’о га свако... Значило је буну и његово име; Власти беху тајне, строге, невидиме; Двадесет градова једном су опсели, Р1 демона моћног уловити хтели. Њему беху врата отворена свака, Сматраху га прости као свеца кака. Сакупљени често и тајно скривени Слушаху га с пажњом — уста отворени’. И његове речи миле ал’ опасне У душама њиним беху ипак јасне. Па и у сну им је био у памети. И вњђаху Певског да у ватру лети... У њихова срца чудно семе паде, > За богату жетву давало је наде. И свећеник један Левскога издаде! Тај покварен човек тако ниско паде! Тај отпадник божји и расколник груби Такона измами, те главу изгуби! Тај бестидни човек упрљаног чела На земљу је послат само због злих дела, Тај издајник грозни и служитељ храма, ТТТто тај позив прими без стида и срама, Чија кужна уста, пуна даха злога, Изрекоше подло: „Ухватите тога!“ Чија рука, место благослов да вршп, Издајство учини, и гром је не спржи; И чије не могу овде рећи име, — *) Страх ме, песму моју, да не скврним тиме; У плач и јад баци цео народ тада, — И тај човек живи ме^’ нама и сада!2) 1) Неки поп Крсто. Пр. 2) Умро пре неколико година, пошто је цолудео. Пр.