Дело

370 Д Е .1 0 Када се у помоћ паћенику пружи: Све то много више цени Господ вишњн Од свију тропара и химна излишни. Рече и изађе. Седам пуних лета Без сна, без покоја, у сред туђег света Непознат се скита, под нменом новим Са одважним срцем и на све готовим, Да међ’ бедно робље. што га душман гања, Светлостн унесе, крепости и знања. Речи му бејаху и просте и кратке, Пуне побожностн, неке наде слатке. Ровораше тајно о преврату блиском, 0 буни, слободи, о рају и гробљу, И да је већ време за устанак робљ^ц Да је срећан онај, ко подигне први Заставу слободе и пролнје крви... Треба одлучности — храброст, постојанство. Страшљивост је подлост. охолост — пијанство. Сви смо ми једнаки у одсудном часу... Ето таквим реч’ма ободрав’о масу. Без разлпке пола, узраста, заната, На опасно дело сваки се прихвата: Научени умом, богаташи благом, Девојке пглама, сиромаси снагом; А он без имања, го и бос остао, Да користи роду и живот бн дао! Неустрашан беше! Имао је чврсту Одлучност, да умре к’о Христос на крсту, Као Хус да гори, пл’ к’о Симон Свети За божију правду одмах и умрети. Са смрћу се беше давно помирио, И љут отров неки код себе је скрио, На себе припас’о светло оружије, Да би страшан био, кад друкчије није. Одмор и спокојство, шта је — не зна^аше,