Дело

378 Д Е Л 0 „Ми смо о томе обавијештени у са свијем противном смислу. „0 тој иосјети није никада било ни ријечи у министарском савјету. Министарски савјет није могао да се бави питањем, које су пзнијелн странп новинари на основи веома сгмњнвнјех података. „Надодаћемо још. да. према самом питању, савјетници круне и. немају о чему да одлучују.“ Влада је о свему ћутала, премда је то питање било на дневном реду п премда је аустријска влада желела да дође до посјете. 0 желш аустријске владе био се већ увјерио и Робилант. Ипак је савјетовао своју владу, да се не ж.ури. „Очевндно је,“ ппсао је Манћини-у „да Аустрија жели наш савез. Ако ми будемо опрезни, те не покажемо, да нам се жури, да просјачимо — јер тако морам да квалифнкујем писање наше штампе — нас ће тражитп, нас ће позиватн, премда се данас каже, да се то неће раднтн. Тада ћемо тек моћн да приступимо томе савезу, а да не савијемо нашу заставу. „Кад тако приступимо савезу, бнће пошљедица самијех догафаја, а не преговора, краљевска посјета, која ће свечано освештати савез.“ .,С тога мислим. да се о томе впше не смије говорнти. Мора се показатн, да то ннје било него излијев јавног мишљења у двјема земљама, које се слаже са намјерама двију влада. Мефутијем мора се наставити благотворнн рад, који се отпочео велпком бригом.“ У Беч}^ се ннје тако мнслнло. Тамо нпјесу хтјели, да се о томе не говорп впше. Аустро-угарскн лпстови писали су увијек о потреби савеза. Потпомагали су нх италијански другови. Францускн листовп писалп су, наравно, против тога савеза. ВериШГџие /гапеагзе, орган Гамбетпи. овако је пнсао: „Другн састанак, који ће изгледатп проблематичнији, али којп бн био пнтереснпјц, бпће пут италијанског краља у Беч. 1Пта нма у истини у овом замишљеном путовању? Новпне преко Алпа много су писале о томе. У Бечу се такофе говорило. Чнни се, да је несумњпво, да кад би дошло до овога састанка. којн бн бно чудноват ради многнјех разлога, прва