Дело

ДВО.ЈЕШ И ТРОЈПИ СаВЕЗ 379 мисао о њему није поникла на аустријском земљпшту. Отпочело се у Рнму. Не успије ли се, неће бити кривица онијех, који су га замислили. Пројекат има великог значаја. У Европи сви желе мир. Извршн ли се италијански пројекат, смјер би му био да допринесе њешто општем миру, општој слози. Како се год мислило о овоме. тешко је вјеровати, да они, којп из Италије разгласпше пут краља 5 мберта у Беч, имају само мирни и дефанспвнп смјер. Познато је, да су ради Туниса њеки италијански лнстови приказали страшило нападаја Фрапцуске на њезиног трансалписког душманина. Такав страх, кад бп, заиста, и постојао, не бн оправдавао приближење, ради којега би Италија свакако морала у велике да промпјенп своју полптпку. ,.Нико, ко има уплива у пословима земље. није мислио н не мпслп озбнљно на агресивну политнку Француске. ()на је, на против, недавно доказала. да умије да трпп. С тога краљ италнјански не би морао да путује, бојећп се Француске. Да нијесу то пошљедпце политнчког ината? Ни ова ипотеза нпје основана. Може лн се и помислити, да би се озбиљни људи, каквп су без сумље онп, који владају у Риму, лако упустили у рад, који не би бпо без тешкијех пошљедпца? „Морали би се, дакле, на другом мјесту тражити и наћн разлози, који би нагнали нталијанске државннке, да се прнблпже Аустрнји. /Келећи, да обезбпједе опгпти мир, италијански државници најбоље би доказали да су дизинтересонани, кад би се одрекли свијех захтијева на Јулске Алпе и кад би мефу погибељне утопије бацилп своју мпсао о ЛаЛа Гггес1еп1а. То бн бпо, заиста, лијепи сан. Италија бн га прва мефу свијема народима морала да испуни. Да тијем покаже своје поштовање према општој слози, Италија би највише морала да жртвује своје наде. С друге стране пак, путовање краља 3 мберта у Беч, био бн јаки ударац начелу. које се настојало да се утврди у Евротш о јединству народностп, на основи јединства језика п племена.“ Робилант је у Бечу увијек једнако мислио. Савјтоваб је своју владу, да се не жури. Он се противио краљевој посјети све до дана, кад је краљ и пошао иа пут. Робилант је много