Дело

380 Д к л о поштовао своју земљу. Таква подитика чињеда му се недостојном. Посјете је ипак бидо. 16. октобра 1881. крал> итадијански пошао је из Монце. 27. био је у Бечу, а 31. повратио се с пута. Пратиди су га краљпца, предсједннк минпстарског савјета и министар спол.ашњијех посдова. Многн уваженн итадијански полптичари поздравише краљев пут у Беч. Међу њнма може се као први забнљежнтп Криспи. На једном састанку, којн је 13. новембра имао у Палерму, истакнуо је важност краљеве посјете. „Влада је рече — покушала да поправи старе погрјешке. Итадија је кренуда новијем путем којијем ће. усхтједне ди, моћп да поново заузме свој положај. Сада дишемо слободннје, док смо прије мало мјесеци биди у великој погибељи. Њеки су ме дистови тужиди, да сам непријатељ Француске. Ја ннјесам ничији непријатељ. Поштујем Француску, која је допринпјела и која може још много да допринесе цивилизацији. Ја хоћу слободу и неодвисност свијех народа. Али не могу допустити, да се гази моја земља и да јој се у Европи не да мјесто, које јој прнпада. Европа жели мир. Нема никаквог знака на политичком обзорјху по којему би се могло мислити, да ће до скора бити рата. Ипак се наоружавају све велике силе. То ради на својој границп и на Јадранском Мору п Аустро-Угарска, којој је Италија недавно искрено стисла руку. Само савези могу да утврде мир. Савезн са великијем сплама не могу се углавити, ако нијесмо јаки. Од 1870. годпне у коморп сам увијек захтијевао, да Италија мора имати војску, која ће бити у сагласју са њезином политичком важношћу и са њезинијем географскијем положајем. Кад сте моћни, моћни ће вас поштовати, а непријатељи ће вас се бојати.“ У, истоме смислу говорили су и остали италијански политичари. Они, који су говорилн, били су сложни, да Италпја, уз савез, мора и да ојача ако хоће да користп својпјем интересима и да у Европи пма уплпва као и остале велике силе.