Дело

ДВОЈПИ II ТРОЈИИ САВЕЗ 381 IV. Пошљедњијех мјесеца 1881. годнне нелнки њемачки канцелар имао је два тешка смјера: да се помири са Ватпканом ради унутрашње њемачке политике и да утврди европски мир приступом Италије у савез. који су 1879. год. углавиле Њемачка и Аустро-Угарска. На први поглед чини се, као да је то немогуће било, јер је Ватикану морало бити зазорно да се помири са једном великом силом, која у исто доба хоће да се спријатељи са Италијом, признавајући на тај начин оно шта се догодило 1870. год. Али је велики канцелар савладао много теже препријеке. па се могао надати, да ће савладатп и ту. Папа Лав ХШ., којему жеља Бнзмаркова није могла да остане тајна, надао се. да ће присилити Њемачку, да остави Пталију, а да мјесто ње пригрли Ватикан. Помоћу Ватнкана Бизмарк је хтео да прпдобије католичку странку. Тијем би не само имао за себе клир у Елсасу, него би побједио својијем економскијем реформама, против којијех су се постојано борили напредњаци. Да лакше постнгне шта је желио, послао је у Рим нарочитог посланика, који је морао отпочети договоре, да се код Ватикана опет установи пруска легација. А да се покаже предусретљивијем, потврдио је именовање бискупа у Тревнру. који није бно свршио богословске науке у Њемачкој. То је било противно познатијем законима маја мјесеца 1873. год. Мало касније, договорп о пруској легацијп били су већ толико напредовали, да су и главније њемачке новпне могле да јаве, како је васпостављен мир нзмефу Берлина и Ватикана. Према томе, на основи мећусобннјех концесија, утврдиће се тосЈиз тоепдл. Чим је ово јављено ултрамонтанској странци њемачког сабора, службени лист њемачког канцелара могао је објавитн, да ће општи избори бити 27. октобра 1881. Та се вијест одма за тијем потврдпла и службено. Помоћу ултрамонтанаца, избори нијесу били повољни по либерале, као при првашњијем пзборима. Либерали су имали бројну већину, али су били слаби, јер су се дијелили на седам или на осам странака. Ка-